DAN SOCIJALDEMOKRATIJE

Poštovani članovi, prijatelji i simpatizeri Socijaldemokratije,

U ime Predsedništva naše Stranke i u svoje ime, čestitam Vam Dan Socijaldemokratije i, neobavezno, Slavu naše Stranke (Ilindan), koji proslavljamo u spomen na 2. avgust 1903. godine, dan kada je Dimitrije Tucović, zajedno sa Radovanom Dragovićem, Trišom Kanclerovićem, Dragišom Lapcevićem, Dušanom Popovićem, Nedeljkom Divcem i drugim socijaldemokratama tog vremena, osnovao u Beogradu prvu radničku partiju u Srbiji - Srpsku socijaldemokratsku stranku, koja je, po ugledu na program evropske socijaldemokratije i prve socijaldemokratske stranke u Zapadnoj Evropi, Socijaldemokratske partije Nemačke, osnovane 1869. godine, prva u Srbiji nadgradila zahteve građanske demokratije sa zahtevima za određenu istorijsku meru između socijalne pravde i demokratije, odbacila radikalne doktrine i revolucionarno nasilje u tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i razradila mogućnost unapređenja položaja radničke klase putem socijaldemokratije, odnosno putem mirnih, evolutivnih, političkih, ekonomskih i socijalnih reformi.

Dimitrija Tucovića se i danas sećamo kao obrasca socijaldemokratskog patriotizma jer je, zajedno sa drugim srpskim socijaldemokratama, prihvatio načelne stavove Druge internacionale o suprotstavljanju ratu, glasao protiv ratnih kredita, želeći da spreči Prvi svetski rat, ali je među prvima otišao u dobrovoljce i poginuo kada je Austro-Ugarska napala Srbiju. Na isti način se sećamo i Lapčevica i Divca, koji su, pri cepanju Srpskog socijaldemokratskog pokreta između Prvog i Drugog svetskog rata na radikalno (boljševičko, komunističko) krilo, koje je 1919. godine prišlo novoformiranoj III, Lenjinovoj internacionali – komunistima i demokratsko (socijaldemokratsko) krilo, ostali verni socijaldemokratiji i II internacionali i njenom vođi Karlu Kauckom, koji je zastupao stav: ''Ostvarivanje političke vlasti od strane radništva, u modernoj demokratskoj državi, ne može biti delo prepada, već samo rezultat tegobnog rada na političkom i ekonomskom organizovanju, na fizičkoj i moralnoj organizaciji partije i radništva, postepenom osvajanju mesta na izborima za opštinska predstavništva i zakonodavna tela''.

Srpska socijaldemokratska stranka je u potpunosti bila posvećena borbi za prava radnika, seljaka, zaposlenih u prosveti, zdravstvu, nauci, kulturi, medijima, vojnim, policijskim i drugim državnim službama, nezaposlenima i penzionerima. Imala je dosta uspeha na raznim izborima i bila zaslužna za uspostavljanje našeg prvog socijalnog zakonodavstva i sprovođenje naše prve agrarne reforme, 1922. godine, kada je Divac bio pomoćnik ministra socijalne politike, ali je pred pocetak Drugog svetskog rata postepeno gubila teren pred, s jedne strane, kraljevskim samodržavljem i, s druge strane, pred demagoškim i populistickim radikalizmom komunista. I pored svega, njeno rukovodstvo je do kraja ostalo verno socijaldemokratiji, za čega je primer Divac koji je 1940. godine odbio ponudu Dragoljuba Jovanovića da zajedno osnuju Narodnu seljacku stranku, rečima: ''Ne mogu poći sa vama, neću da napuštam socijaldemokratsko ime, jer je to ''firma'' koja ima veliku prošlost, pa može imati i veliku buducnost''.

Posle pobede komunista i stvaranja Socijalisticke Federativne Jugoslavije nikome, osim komunistima, nije bilo dopušteno stvaranje političkih stranaka, pa ni socijaldemokratama. Nedeljko Divac i Veljko Kovačevic su ipak pokušali da osnuju Socijaldemokratsku partiju Jugoslavije, i  čak 8. decembra 1945. godine dobili odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova za njeno osnivanje i rad, ali su do samog kraja te iste godine bili prinuđeni da ''privremeno'' obustave njen rad, zbog čega su napustili i Narodni front držeći se principa: ''Ako nešto što se loše radi ne možemo sprečiti onda u tome bar ne moramo učestvovati''.

Sve do pada komunizma i Berlinskog zida, početkom devedesetih godina XX veka, kada je i kod nas stvoren prostor za pluralizam, nije bilo uslova za okončanje višedecenijskog diskontinuiteta u razvoju socijaldemokratskog pokreta u Srbiji, što se desilo tek 1997. godine, nekoliko godina posle osnivanja prve generacije stranaka u novom višestranačkom sistemu, uglavnom pod kontrolom Miloševićevog režima, kada je obnovljen rad Srpske socijaldemokratske stranke pod novim imenom – Socijaldemokratija.

Začetnici ideje o formiranju Socijaldemokratije, još u martu 1997. godine, bili su dr Vuk Obradović, dr Pavić Obradović i dr Dušan Janjić. Zajedno s njima bili su i prof. dr Savo Ivancević, prof. dr Dragan Veselinović, Miloš Obradović, Milivoje Mića Borić, dr Ladislav Fekete, Zvezdan Miljković, prof. Dragiša Jakić, Zlatko Hekelj, Dragiša Lacmanović, mr Dragan Mitrović, Mirko Muškinja, Rifat Ličina ...

Socijaldemokratija je upisana u Registar političkih organizacija Ministarstva za državnu upravu  i lokalnu samoupravu Republike Srbije 22. aprila 1997. godine, pod rednim brojem 151, a svoj prvi,  Osnivački kongres (Skupštinu), održala je 12. jula 1997. godine u Beogradu, kada je donela svoja osnovna akta (Statut i Programska nacela) i tajnim glasanjem (između dva kandidata: dr Dušan Janjić i dr Vuk Obradović) za svog prvog predsednika izabrala dr Vuka Obradovića.

Poštovani prijatelji, 

Navršilo se jedanaest godina od nastanka naše partije, ali prvi put našu godišnjicu obeležavamo bez naša dva osnivača, dr Pavića Paje Obradovića (12. 08. 1953. – 02. 11. 2007.), koji je bio potpredsednik prve višestranačke Skupštine Republike Srbije i potpredsednik Socijaldemokratije i dr Vuka Obradovića (11. 04. 1947. – 13. 02. 2008.), nezaboravnog generala, vizionara i političara, koji je bio potpredsednik Vlade Republike Srbije i na svih šest dosadašnjih Kongresa Socijaldemokratije izabran za predsednika Socijaldemokratije. Oba su ugradili sebe u demokratski preobražaj Srbije i bili najčvrći noseći stubovi, najagilniji i najdinamičniji funkcioneri Socijaldemokratije. Hvala im na svemu što su učinili za Socijaldemokratiju i Srbiju. Sva njihova dela bila su junačka, herojska, dostojna najvećeg poštovanja. Bili su i ostali zauvek naša najveća znamenja. Neka im je večna slava. Socijaldemokratija će ih uvek pamtiti i s ponosom nositi u srcu.

Poštovani članovi i simpatizeri Socijaldemokratije,

Jedanaest godina u životu jedne stranke nije ni malo, ali ni veliko razdoblje. Prošle su kao jedna, ali sa toliko burnih događaja kao da su prošle desetine. U njima smo doživeli velike uspone, ali i padove, uglavnom izazvane neprincipijelnim, ponekad i bezobzirnim udarima onih kojima je Socijaldemokratija, kao pobornik stvarne demokratije, vladavine prava i socijalne pravde, bila i ostala smetnja u ostvarivanju sebičnih, ličnih i uskostranačkih interesa. Onih kojima je do ljudi iz sveta rada stalo kao do lanjskog snega.

Početni rad i razvoj Socijaldemokratije bio je vrlo buran i dinamičan. U neuobičajeno kratkom roku učlanili smo oko 30 hiljada članova i razvili mrežu od preko 120 opštinskih i drugih odbora. Tome je veoma doprinelo naše samostalno istupanje na parlamentarnim izborima 1997. godine, gotovo odmah nakon formiranja, kada su i Stranka i naš predsednički kandidat dr Vuk Obradović dobili preko 100 hiljada glasova.

Naša Stranka je bila suosnivač Saveza za promene a kasnije i Demokratske opozicije Srbije. Učestvovali smo u svim političkim aktivnostima koje su imale za cilj demokratske promene u Srbiji. Bili smo među glavnim organizatorima petooktobarskih dešavanja 2000. godine. Na izborima, decembra 2000. godine učestvovali smo u okviru pobedničke koalicije DOS-a. Međutim, vrlo brzo smo bili prinuđeni da napustimo i vlast i tu koaliciju, odmah posle obnavljanja onoga protiv čega se deklarativno bilo, kada je počela degradacija, poništavanje izvornih principa DOS-a, koji su se ticali demokratizacije društva, unapređenja proizvodnje, rasta standarda građana i potvrđivanja autentične socijalne pravde i kada su neke članice DOS-a otpočele piransku borbu za svoju, monopolnu, osamostaljenu vlast.

Zbog naše borbe protiv kriminala i korupcije koju je predvodio naš predsednik dr Vuk Obradović, koji je i kao potpredsednik Vlade Republike Srbije imao to zaduženje, našli smo se na udaru ostalih članica DOS-a i gotovo celokupne ''nove'' izvršne vlasti, koji su i doneli ničim zasnovanu odluku o našem odstranjivanju sa političke scene, iz straha da bi mi, težeći o istini,  korenima i nosiocima kriminala i korupcije, doveli u pitanje i neke od ljudi iz njihove senke.

Od maja 2001. godine, kada je naš predsednik odbio ponudu za predaju stranke a ostanak na funkciji potpredsednika Vlade, ambasadorsko mesto i pare, pare, pare ..., sve vreme bili smo nemilice proganjani i prljavo sprečavani da ostvarujemo svoje ciljeve zbog kojih smo se i udružili; postali smo prva žrtva krađe poslaničkih i odborničkih mandata; naš predsednik je razrešen dužnosti potpredsednika Vlade, a mnogi naši ugledni članovi nezakonito su, pravnim i političkim nasiljem, smenjeni sa funkcija koje su obavljali. Pritom, naš predsednik je dobio i ''aferu'', koja je Stranci nanela veliku materijalnu i nematerijalnu štetu, iako je ona okončana pravosnažnim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu, kojim je Sud rekao svoje: naš predsednik je čist pred zakonom.

Bili smo žigosani; ''moralno politički nepodobni''; bele vrane; stradalnici. Nismo mogli da napredujemo. Ipak, vreme i događaji su pokazali da smo bili u pravu. Istina u poslednje vreme izbija na videlo. Razotkriva se pozadina onoga što se sa nama zbilo. I u ozbiljnim politickim krugovima udar i hajka na nas ocenjuje se kao, za Srbiju i njene interese, najpogubniji potez u poslednjih nekoliko godina i prihvata naš stav da bi Srbija  danas izgledala drugačije da toga nije bilo.

Bilo je vraški teško, ponekad mučno, čak i bolno. Ali, nije bilo uzalud. Nakon jedanaest godina, bez predrasuda i zlopamćenja, ne zaboravljajući šta je bilo i ne želeći da sudimo, radujemo se što smo uložili rad, znanje i volju u nužan, koristan i održiv poduhvat i zadržali svoju autonomnost. Oni koji su nas ''prognali'' iz vlasti nisu ni svesni koliku su nam time uslugu učinili, jer smo ostali čisti i nekompromitovani, što je naš najveći kapital, kojim smo i uspeli da se odbranimo od svih udara, unapredimo svoj dalji rad i razvoj,  preispitamo i izmenimo sva svoja značajnija akta i kadrovska rešenja, kao i da se na miru, polako, socijaldemokratski, pripremamo za naš VII Kongres i novi, široki povratak na političku scenu Srbije, da zajedno sa ljudima iz ''sveta rada'' kojima smo okrenuti, ostvarimo svoju dugoročnu ulogu u izgradnji savremene Srbije. Oni koji su bili uvažene, povlašćene i počašćene pristalice našeg ''progona'' sada se posipaju pepelom kroz isprazne reči: ''Takvo je bilo vreme'', a osećali bi i grižu savesti, kad bi je imali.

Kao i ranije, ni danas ne pristajemo na pretnje i ucene neolibelarnog i desnog koncepta vlasti, da postanemo njihov privezak i promenimo putokaze Socijaldemokratije koje su postavili naši osnivači i overili svi naši članovi, funkcioneri i simpatizeri. Priznajemo trenutnu dominaciju neoliberalnog i desnog koncepta vlasti na političkoj sceni Srbije jer je to rezultat izborne volje građana, ali samo privremeno i u situaciji kada je i izborna ponuda samo lažna dilema izmedu dva sistema: ili neoliberalizam ili desni populizam? Međutim, kako ni u neoliberalizmu ni u nacionalizmu, za većinu građana, nije moguć normalan život, jer počivaju na stalnom obnavljanju i zaoštravanju konflikata, produbljivanju podela i izgradnji društva privilegija i dobrobiti samo za mali broj (bogatih) ljudi, odlučni smo da kao požrtvovani borci, a ne prosto članovi jedne volonterske organizacije, delimo zlu sudbinu svoga vremena i za to i dalje plaćamo (siromah - pljačkašima) osvetnički visoku cenu koju su nam silnici razrezali, ali i da se sa svojom humanističkom inicijativom (koje ima i pored nestanka Treće internacionale, jer je opstala Druga internacionala – socijaldemokratija) trajno ponudimo kao jedini prihvatljiv odgovor na savremene izazove društva i ekonomije trećeg milenijuma i politička alternativa negativnim izazovima, u koje je Srbiju i srpski narod doveo neoliberalni i desni koncept vlasti, čvrsto verujući da je Socijaldemokratija potrebna Srbiji i da bi ona sa njom najbrže bila evropska: radnija, pomirljivija, uljudnija, zdravija, vedrija i bodrija.

Dan Socijaldemokratije danas se, po pravilu, radno i skromno, obeležava u svim njenim odborima. Posebno u Predsedništvu Socijaldemokratije, koje je u skladu sa odlukom Glavnog odbora SD, na sednici održanoj 28. juna 2008. godine u Beogradu, preuzelo poslove sazivanja i pripreme VII
Kongresa
SD i utvrdilo sledeće rokove i načine za njihovo izvršenje: 1) VII Kongres SD će se održati najkasnije do 10. novembra 2008. godine; 2) Svi nacrti akata koji će se razmatrati na Kongresu biće istaknuti na sajtu Stranke (www.socijaldemokratija.org.rs),  odmah po njihovom utvrđivanju, a najkasnije do 10. avgusta 2008. godine; 3) Javna rasprava i dostavljanje predloga, primedbi i sugestija članova, organizacija i simpatizera SD, u vezi nacrta akata Kongresa i kandidovanja za izbor delegata i rukovodstva SD, obaviće se u periodu od 10. avgusta do 10. oktobra 2008. godine, putem e-maila Stranke (info@socijaldemokratija.org.rs).

Sada je potrebno da se svi ''probudimo'', da kadrovski i organizaciono ojačamo i strpljivo i svakodnevno krenemo u pripreme za naš VII Kongres i dalju izgradnju Socijaldemokratije, pre svega povećanjem njenih organizacionih i proceduralnih sposobnosti i osposobljavanjem da bude moderna, sveobuhvatna, otvorena, čvrsta, odgovorna, demokratski konstituisana, politička stranka levog centra, sposobna da ostvari svoju programsku viziju i dugoročnu ulogu u demokratskom društvu, i na republičkom i na lokalnom nivou, a na osnovama našeg dugoročnog, strateškog razvoja, pre svega u pravcu jačanja i povećanja: efikasnosti; konkurentne sposobnosti; uticaja, poverenja i podrške građana; kapaciteta i na republičkom i na lokalnom nivou; organizacione strukture; proceduralne sposobnosti; komunikacije; obuke; delotvornosti i svakodnevne stranačke aktivnosti: i u predizbornim kampanjama, i na izborima, i između izbora, i van učestvovanja i pobeđivanja na izborima.

Nailazi vreme, ono pravo, ljudsko, istorijsko, demokratsko da Socijaldemokratija, kao politički koncept i čvorište temeljnih političkih ideja sa kojima se konstituiše država, sistem i demokratija, stvori teorijske i praktične preduslove, koordinira i objedini sve svoje organizacione potencijale i aktivira i artikuliše ih medu građanima,  s ciljem da bude prihvaćena od njih i da, na taj način, postane stvarnost i sigurna izvesnost Srbije, zbog čega se mora više posvetiti aktiviranju, oblikovanju, promociji, političkoj prezentaciji, ostvarenju, afirmaciji i artikulisanju socijaldemokratskih potencijala medu građanima, kao i afirmaciji svojih osnovnih vrednosti i ciljeva i temeljnih reformi postojećeg društva i države Srbije, što izvesno vodi stvaranju jednog novog i boljeg poretka u kome će biti više slobode, više pravde i jednakosti, više solidarnosti i demokratije.

To podrazumeva usmeravanje aktivnosti Socijaldemokratije na: promociju ideja i koncepcija demokratije, socijalne pravde i civilnog društva u javnosti Srbije; sistematsku kritiku nedemokratske političke prakse i prakse vulgarnog kapitalizma; istraživanje i diskusiju o mogućnostima ostvarivanja ideja socijaldemokratije i uspostavljanja, funkcionisanja i stabilizacije civilnog društva u Srbiji; obrazovanje građana zainteresovanih za socijaldemokratiju; teorijski, analitički i praktični rad vezan za ideju stvaranja jednog bloka stranaka centrolevice, i eventualno objedinjavanje partija socijaldemokratske orijentacije; uspostavljanje saradnje sa nevladinim organizacijama koje imaju srodne ciljeve i povezivanje sa nezavisnim sindikatima; stvaranje povoljnih uslova za obnovu socijaldemokratske alternative na političkoj sceni Srbije, u uverenju da bez demokratske levice ne može biti uspešne demokratske tranzicije u zemlji.

U tom smislu, predstoje nam i sledece aktivnosti: organizovanje istraživanja i rasprava o aktuelnim političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pitanjima u zemlji; pisanje članaka u novinama i časopisima u kojima bi se afirmisala socijaldemokratska viđenja pojedinih društvenih problema; redovna javna reagovanja na pitanja koja se u javnosti pokreću i istupanja sa svojim stavovima kadgod su u pitanju problemi od krupnog značaja za sudbinu demokratskog i proevropskg kursa zemlje; upoznavanje javnosti sa savremenim koncepcijama socijaldemoktratije; analiza i unapređenje partijskog programa i statuta; razvijanje zajedničkih aktivnosti i akcija sa drugim socijaldemokratskim stranakama; političko obrazovanja najšire javnosti, rukovodioca i aktivista, posebno za mlade, sa idejom o stvaranju političke elite socijaldemokratske orijentacije; unapređenje web sajta na kome se predstavljaju aktivnosti i stanovišta Socijaldemokratije.

Posebnu pažnju moramo posvetiti kadrovskoj politici:  dalji razvoj Socijaldemokratije traži dalje smisaono angažovanje svih njenih članova i stvaranje njenih novih potreba i vrednosti; s obzirom da je u Srbiji ogroman broj ljudi u nesigurnom socijalnom i ljudskom položaju, kadrovi Socijaldemokratije moraju politički da rizikuju da bi te ljude izveli iz takvog stanja i doveli ih do nivoa slobodnog građanina u društvu socijalne pravde i države prava; onaj kome je sve osigurano neće da rizikuje; rizikuju samo oni koji su pravi delatnici i savremenici i koji znaju kojim putem treba ići – oni kojima vlast ne treba da bi se lično u njoj bolje osećali i uživali, već da bi rešili pitanja socijalne pravde i demokratske države; zato se od članova Socijaldemokratije traži da znaju za solidarnost, pomoć, za izlazak iz ljudske nevolje, da mogu dostojno da predstavljaju većinu gradana; a to su i žene i muškarci, ali kao radni moralni i solidarni ljudi a ne sebične usamljene individue; kandidati za delegate VII Kongresa i rukovodstvo Socijaldemokratije  treba da ispunjavaju i ostale uslove, opšte (punoletstvo, prebivalište, državljanstvo) i posebne: da je pošten, stručan, vredan i human, bez mrlja i hipoteka, u koga birači imaju poverenja, odnosno da uživa ugled u svojoj radnoj i životnoj sredini.

U očekivanju Vaših predloga, primedbi i sugestija, u vezi nacrta akata koja će se razmatrati na VII Kongresu Socijaldemokratije i kandidovanja za izbor delegata i rukovodstva SD na njemu, još jednom Vam upućujem najsrdačnije čestitke i najbolje želje. Svima Vama želim mnogo uspeha u radu, puno sreće, zdravlja i dobrote, a članovima SD hrišcanske veroispovesti šaljem blagoslovene pozdrave i povodom njihove krsne slave - ILINDANA.

Iskreno Vaš,
Predsednik
SD, Milivoje Mića Borić

Povodom 1. maja, medunarodnog praznika rada, Predsednistvo Socijaldemokratije upucuje najsrdacnije cestitke svim clanovima i simpatizerima SD i drugih socijaldemokratskih stranaka, clanovima sindikalnog pokreta i svim gradanima iz ''sveta rada'', kojima su bliska pitanja kvaliteta života, humanih ljudskih vrednosti i ideje socijalne pravde, slobode i vladavine prava, i izražava solidarnost sa njihovim zahtevima za reševanje nesigurnog socijalnog i ljudskog položaja, unapredenje socijalne sigurnosti i pravicnosti, viši nivo socijalne pravde i ravnomerniju raspodelu društvenog bogatstva.

Prvi maj je i dalje jedan od najvažnijih datuma za Socijaldemokratiju. Ona ga ove godine obeležava u fazi svoje reorganizacije, kao povod da preispita, oceni situaciju i smisli ideje za aktivnije ucestvovanje u zastupanju interesa zaposlenih i ''srednjeg sloja'' gradana i stvaranju uslova za afirmaciju svog ekonomskog i socijalnog modela - temeljnih reformi pitanja socijalne pravde i demokratske države: stvaranje jednog novog i boljeg poretka u kome ce biti više slobode, više pravde i jednakosti, više solidarnosti i demokratije, koji omogucuje ostvarivanje boljeg života za sve, bolju šanse svakome i mogucnost da se živi od svoga rada; realan privredni rast i socijalnu pravdu na toj osnovi; vecu brigu za bolje uslove života i rada, poboljšanje socijalnih uslova; pružanje nade u bolja vremena: privredni napredak za sve, sigurno radno mesto, bolje obrazovanje za mlade, kvalifikovanu radnu snagu za kvalitetniju proizvodnju, finansijsko obezbedenje za dostojanstven život, dovoljno obezbedenu starost, i još mnogo drugih znacajnih zadataka.

Radnici, seljaci, penzioneri, preduzetnici, naucnici, humanisticka inteligencijo: SRECAN VAM PRAZNIK!

Neka domove svih vas pohode samo dobronamerni ljudi, zdravlje, sreca i blagostanje.

Predsedništvo SD

Socijaldemokratija u potpunosti podržava sve aktivnosti državnih organa i institucija koje imaju za cilj uspostavljanje suvereniteta na Kosovu i Metohiji.

Socijademokratija apeluje na sve državne i javne ličnosti da u izjavama više ne koriste reč Kosovo već Kosovo i Metohija i da kad osuđuju nezavisnost Kosova i Metohije obavezno naglase da je ona samoproklamovana, lažna, i od Srbije nikad priznata.

Socijaldemokratija poziva sve svoje članove i pristalice da sutra svojim pristustvom na mitingu u Beogradu daju podršku Srbima na Kosovu i Metohiji.

U Beogradu, 20.02.2008.

Aleksandra Obrenović

Portparol Socijaldemokratije

MILIVOJE BORIĆ IZ KRAGUJEVCA NOVI PREDSEDNIK SD

Dosadašnji predsednik SD Nenad Vukasović dostavio je 07. novembra 2007. godine pisanu izjavu Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zameniku predsednika SD Milivoju Boriću i arhivi SD, u kojoj je naveo da je podneo ostavku na mesto predsednika SD, preneo ovlašćenja predsednika na zamenika predsednika Milivoja Borića i istupio iz članstva SD.

Na 12. sednici Predsedništva SD, koja je održana 10. novembra 2007. godine u Kragujevcu, dosadašnji zamenik predsednika SD Milivoje Borić, u skladu sa čl. 46. st. 4. Statuta SD i uz jednoglasnu saglasnost svih članova Predsedništva SD, preuzeo je funkciju predsednika SD, sa ograničenim mandatom najduže godinu dana, do održavanja VII Kongresa SD.

PREDSEDNIŠTVO SD

Poštovani,

Javnost je obaveštena da Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj priprema izmene Zakona o  privatizaciji koje bi uskoro trebalo da razmatra i eventualno usvoji Narodna skupština Republike Srbije.
Ako je suditi prema izjavama ministra za ekonomiju i regionalni razvoj gospodina Mlađana Dinkića te će izmene biti, po našoj oceni, samo formalne i ni na koji način neće doticati karakter same privatizacije i na njoj uspostavljene nepodnošljive socijalne okolnosti u Srbiji.

Sada, na samom kraju pljačkaške privatizacije, kada je najveći broj nekada vrlo uspešnih privrednih kompanija već u posedu novouspostavljenog sloja oligarha i bezprizornih kapitalista, njima je palo na pamet da proveravaju poreklo kapitala ljudi kojima će se prodavati preostala preduzeća (nema ih više od 500-600, ostala su uglavnom fiktivna). Navodno, ne žele da Zakon ima retroaktivno dejstvo, što im je bio glavni argument kada su svojevremeno obarali i kompromitovali Zakon o jednokratnom porezu na ekstra profit i ako je taj Zakon imao sveopštu podršku i nije predstavljao nešto što nije bilo primenjivano u praksi drugih zemalja. Na taj način se zapravo želi legalizacija do sad najveće pljačke u istoriji Srbije.

Mi sada posle gotovo šezdeset godina sa pravom želimo da vratimo nacionalizovanu imovinu nekadašnjim vlasnicima. Zašto to ne bi smo mogli da učinimo i sa opštenarodnom i državnom imovinom koju je poslednjih nekoliko godina prisvojila mala grupa ljudi.

Izmenama Zakona, po oceni SD, mora se otvoriti mogućnost za preispitivanje svih sumnjivih kupoprodajnih ugovora i njihovo poništavanje.

U najmanju ruku, smatramo da bi trebalo učiniti ono što se čini u Hrvatskoj koju poslednjuh nedelja potresa jedna od najvećih afera povodom hapšenja čelnika njihove agencije za privaizaciju (Fonda) i otkrivanja ogromnih malverzacija u procesu privatizacije iza koje su stajali visoki državni zvaničnici:

Prvo, bezuslovno se moraju poništiti svi kupoprodajni ugovori koji nisu poštovani od strane kupca ma ko on bio.
Drugo, mora se oduzeti i povratiiti u državno vlasništvo sva imovina preduzeća koja nije izričito (konkretno) navedena u kupoprodajnim ugovorima. Takvih primera kod nas ima sijaset, pri čemu je ta imovina, u ugovorima najčešće „pokrivana“ stavom  „i ostala imovina preduzeća“

Treće, mora se produžiti rok u kome država može da stavi pod lupu izvršenu privatizaciju, najamnje 5 godina od završetka procesa uopšte ( 2013. godina).

Socijaldemokrarija smatra da bi izostavljanje ovih odredbi iz novog Zakona o privatizaiji, njegove izmene i dopune učinilo besmislenim.

Skrećemo pažnju na činjenicu da se veliki broj tajkuna gotovo javno hvali kako su oni zapravo pisali Zakon i da su njime zaštićeni od bilo kakve intervencije države, što je, najblaže rečeno, sramno i do kraja ponižavajuće za Državu i sve njene instutucije.

Socijaldemokratija obaveštava javnost da će na predstojećem VII kongresu stranke u svoja programska načela uvrstiti stav u kome se SD odlučno zalaže za nacionalizaciju nelegalno stečene imovine u procesu privatizacije od dolaska DOS-a na vlast.

Nenad Vukasović,
predsednik SD

PRESTATI SA POVREĐIVANJEM VOJSKE

Socijaldemokratija poziva predsednika Republike Srbije, Vladu i njeno rukovodstvo za narodnu odbranu na krajnju ozbiljnost povodom višednevnog protesta rezervnih vojnih obveznika u Toplici.

Protest je već poprimio zabrinjavajuće razmere na nove opštine i Regione.

Problem se sigurno ne može rešiti saopštenjem Ministarstva odbrane da su zahtevi rezervista neopravdani.

Jednostavno nije moguće da se toliki broj ljudi iz čista mira odlučio na tu vrstu iskazivanja nezadovoljstva.

Ovakvom vidu protesnih manifestovanja sigurno doprinosi i stalno osiromašivanje građana uz enormno bogaćenje malog broja ljudi kao i konstantno povređivanje dostojanstva pripadnika Vojske pa i nje kao institucije.

Poslednji drastični primer te vrste predstavlja saopštenje Predsedništva LDP u vezi sa nedavnim trenažnim letovima nekoliko naših aviona nad Beogradom posvećenih svečaniom završetku školovanja mladih oficira Vojske Srbije.

Da nije tragi komično to saopštenje moglo bi se pripisati samo ljudima koji nisu pri čistoj svesti i zdravom razumu.

SD još jednom zahteva da nadležni državni organi hitno reaguju, razgovaraju sa rezervistima i odmah izmire sve obaveze prema njima.



INFO SLUŽBA SD

Povodom polemike koja ovih dana kulminira oko statusa Kosova i Metohije SD mora jasno javnosti reći šta je pozadina očigledno kontrolisane Kosovsko – Metohijske krize.

 Srbija je ostala poslednji bastion na Balkanu koji predstavlja  prepreku daljem širenju NATO-a. NATO je očigledno agresivna vojna alijansa čiji su strateški protivnici Rusija i islamske zemlje ma koliko se to prikrivalo.

 Sa druge strane Srbija ima odlične odnose sa Rusijom i dobre odnose sa ogromnom većinom islamskih zemalja.

 S toga članstvo u NATO za Srbiju bi bio samoubilački potez koji bi odmah za posledicu imao gubitak podrške jedne velesile Rusije koja nam je naklonjena.

 Sa druge strane ne bi smo dobili ništa, čak naprotiv. Glavni promoter nezavisnog Kosova su SAD, dominantna članica NATO-a, i istovremeno izvoznik divljeg liberalnog kapitalizma koji našoj zemlji nije potreban. Takođe bez ikakvog razloga bi smo ugrozili dobre odnose sa islamskim zemljama poput Indonezije i drugih koje nas podržavaju.

 SD se zalaže za dobru komunikaciju sa SAD, ali o dobrim odnosima za sada se ne može govoriti kada su one glavni zagovornik nezavisnog Kosova i otimanja 15% naše državne terirtorije.

 Za to vreme na domaćoj političkoj sceni izdajničke stranke DS,G 17+ i LDP  pokušavaju, na sreću bezuspešno, da nam nametnu okove NATO-a i Srbiju dovedu u vazalni položaj.

 Oni kontinuirano vuku poteze, kao što je navodna vojna saradnja Vojske Srbije i države Ohajo u SAD, kojim pokušavaju da isprovociraju Rusiju ne bi li odustali od podrške Srbiji.

 Takav izdajnički ološ se mora izolovati i sprečiti u svojim namerama svim sredstvima.

 SD takođe podržava inicijativu da Skupština donese deklaraciju da Srbija neće biti član nijednog vojnog saveza pogotovo ne NATO-a.

 Uostalom članstvo u NATO-u nije nikakva garancija očuvanja celovitosti Srbije. Primer za to je Kipar gde je jedna država Turska, članica NATO-a, okupirala pola Kipra čiji drugi deo čine Grci, takođe član NATO.



INFO SLUŽBA SD

       

Glavnu krivicu za višegodišnji težak položaj nekoliko hiljada radnika Zastava zapošljvanje i obrazovanje iz Kragujevca snose Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović nekadašnji ministri u Vladi pokojnog Zorana Đinđića, a danas visoki funkcioneri Demokratske stranke, kao i Mlađan Dinkić. Oni su predvodili grupu koja se 2001.godine bavila restrukturiranjem Zastave iz Kragujevca i glavni su kreatori ideje o formiranju Zastava zapošljavanja i obrazovanja. Takvo preduzeće po mnogo čemu je jedinstveno u Svetu i svima je od samoga početka bilo jasno da se radilo o jednoj velikoj podvali i prevari nekoliko hiljada radnika odavno posrnule fabrike automobila.

 SD ima razumevanja za stav Vlade o daljoj neodrživosti preduzeća bez stvarno zaposlenih radnika u čije je održavanje do sada uloženo gotovo pet puta više novca nego što je dobijeno sramnom prodajom Sartida takođe u režiji Aleksandra Vlahovića. Ali SD istovremeno smatra da bi Vlada sa većim razumevanjem trebalo da se odnosi prema zahtevima radnika a posebno prema pitanju političke odgovornosti Božidara Đelića, Aleksandra Vlahovića i drugih koji su 2001. godine sve ovo «zakuvali».

 U proteklih šest godina Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović su toliko uvećali svoj imetak da im nikakav problem ne bi bio da lično investiraju u stvarni oporavak Zastave i zapošljavanje 4000 radnika ZZO koji će se uskoro naći na ulici. U svakoj dobro organizovanoj državi insistiralo bi se na tome jer je kapital koji su stekli ostvaren prvenstveno na grbači i znoju radnika i građana Srbije.

 Vlada je obavezna da ljudima obezbedi posao a ne otpremnine koje su obična prevara. Osnovni posao Vlade je da svojom politikom omogući razvoj privrede i zapošljavanje građana kako bi ispunila ustavnu obavezu o pravima građana i radnika.



INFORMATOVNA SLUŽBA SD

Socijaldemokratija traži od Vlade Republike Srbije da javnosti pruži potpunu informaciju o tome ko je i pod kojim uslovima kupio Duvansku industriju Niš.

Poznata je cena po kojoj je prodata, navodno, Filip Morisu, ova svojevrsna kovnica novca iz Niša. Ali mnogi elementi kupoprodajnog ugovora još uvek su nepoznanica, verovatno čak i za mnoge članove sadašnje Vlade. Izuzimajući, naravno, Mirka Cvetkovića, nekadašnjeg čelnog čovega Agencije za privatizaciju a sadašnjeg Ministra finansija.

Zašto se delovi ugovora o prodaji DIN Niš tretiraju kao državna tajna?

Koji se objekti u vlasništvu DIN Niš konkretno navode u ugovoru kao predmet prodaje i kako je moguće da se izuzetno vredni objekti tretiraju kao “ostala imovina”? Koje obaveze je država preuzela da izvrši u ime Filip Morisa, posebno iz takozvanog socijalnog programa?

I napokon zašto na zvaničnom sajtu Filip Morisa nema Srbije na spisku zemalja u kojoj taj gigant duvanske industrije ima svoju fabriku cigareta?

Ova pitanja postaju još aktuelnija ako se zna da su u procesu privatizacije DIN-a vodeću ulogu imali Zoran Živković, Aleksandar Vlahović, Mirko Cvetković i Viliam Montgomeri, dakle isti oni ljudi koji su pod sumnjivim okolnostima prodali SARTID za tričavih 21,3 miliona dolara.



INFORMATIVNA SLUŽBA SD

MILOŠEVIĆ TRAŽIO 400 MILIONA DOLARA ZA SARTID



U poslovnim krugovima Beograda može se čuti da je bivši, Miloševićev režim intenzivno tragao za kupcem Sartida. Dobijao je 300 miliona dolara, ali domaći pregovarači, prema tim informacijama, nisu ni pomišljali na cenu manju od 400 miliona. Navodno, lično je Milošević odredio taj iznos kao minimum minimuma.

Sartid je, po svemu sudeći, uz presudnu ulogu Aleksandra Vlahovića, glavnog kreatora rasprodaje državne imovine i danas jednog od verovatno najbogatijih ljudi Srbije i Evrope, prodat za tričavih 21,3 miliona dolara. Dakle, za manje od iznosa koji će se dobiti nedavnom prodajom u bombardovanju srušene zgrade MUP-a.

Šta još treba od argumentacije da bi nadležni državni organi napokon suočili aktere ove ogromne pljačke sa sudom pravde!



INFORMATIVNA SLUŽBA SD

Povodom hapšenja bivšeg Okružnog beogradskog tužioca Radeta Terzića SD daje punu podršku državnim organima MUP-u i tužilaštvu za organizovani kriminal na očigldenoj rešenosti da se sprege pojedinaca iz bivše vlade i kriminala konačno razobliče.

Očekujemo da je ovo početak utvrđivanja stvarne istine o funkcionisanju kriminalizovane vlade  Zorana Đinđića, kao i o samom ubistvu.

Očigledno da se konačni rasplet bliži, a dvojica glavnih protagonista sprege bivše vlade Zorana Đinđića i kriminala ovih dana, a posebno posle hapšenja Terzića, su u panici.

Posebno komično deluje Čedomir Jovanović koji iz straha od po nama već odavno zasluženog hapšenja, pokušava javnosti da se predstavi kao nekakva žrtva političkog progona.

Taj mladi, ali ipak punoletni čovek, kao i njegov našminkani i nalakirani ortak moraju shvatiti da se ne može pobeći od Zakona.

Poseban pečat na ova događanja dao je američki ambasador u Srbiji nudeći pomoć Čedomiru Jovanoviću, pretpostavljamo pravnu, što i nije neočekivano.

SD smatra da je poslednji trenutak da se ova država obračuna sa izdajničkim ološem instaliranim u LDP-u i Demokratskoj stranci. Stoga  potrudićemo se da ova iznuđena vlada traje što kraće kako bi Srbija stala čvrsto na svoje noge.

Poseban apel upućujemo Predsedniku Vlade gospodinu Koštunici, koga u ovoj Vladi smatramo jedinim iskrenim patriotom, da ne zastane sa čvrstom politikom prema ovoj razbojničkoj družini i bez obzira na političke razlike ima našu punu podršku u ovoj teškoj borbi sa kriminalom iza koga stoje čak i strane države.

Pravno sankcionisanje ovih ostataka kriminalaca iz đinđićeve vlade će veoma pozitovno delovati i na ojačanje naše pozicije u rešavanju problema Kosova i Metohije.

Oni su trebali da odigraju ulogu političkog trojanskog konja u Srbiji kako bi se omekšao opšti politički tvrd stav Srbije prema statusu Kosova i Metohije.

To im nije uspelo, a završiće kao Bogoljub Karić.

INFORMATIVNA SLUZBA SD

TRI PITANJA POVODOM NAJAVE MLAĐANA DINKIĆA



Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić juče je najavio da će do kraja godine biti usvojene Izmene i dopune Zakona o privatizaciji kojima će biti omogućena pojačana kontrola kupoprodajnih ugovora i njihovo raskidanje sa svakim ko se ne pridržava ugovorenih obaveza.

Najava najmoćnijeg ministra u Vladi R.Srbije otvara, u najmanju ruku, tri pitanja.

Prvo, zašto dosadašnjim zakonskim rešenjima to nije bilo adekvatno rešeno; da li prvenstveno zbog toga da bi se «odabranima» omogućila kupovina naših preduzeća  po bagatelnim cenama i da im, makar zaobilazili sve ugovorene obaveze, niko ništa ne može?!

Drugo, kako će se raskidati ugovori sa onima koji su «kupljena» preduzeća brže bolje, protivno zakonu i ugovorenim obavezama, prodavali strancima i tako skrivali tragove kriminalnih poslovnih transakcija i obezbeđivali dodatnu zaštitu, svoju i svojih pomagača?!

Treće, zašto će se izmene i dopune Zakona usvojiti tek za nekoliko meseci? Da li zbog toga da bi se u međuvremenu prodalo još stotinak preduzeća po poznatom, pljačkaškom modelu? Da je pameti i istinske želje i volje da se spreči nečuvena rasprodaja državne imovine to bi se učinilo odmah, po hitnom (najhitnijem) postupku.

Socijaldemokratija je uverena da će doći dan kada će krivci za najveću pljačku države i naroda u istoriji Srbije, biti izvedeni pred lice pravde.



INFORMATIVNA SLUŽBA SD

SVE UZ BLAGOSLOV DRŽAVE



Direktor Agencije za kontrolu letenja Nikola Stankov, kako javljaju pojedini mediji, ima mesečnu platu od oko 1.300.000 dinara (16.000 evra)?! Toliko ne prime radnici u fabrici sa oko stotinu zapolsenih. O penzionerima i primaocima socijalne pomoći da i ne govorimo. Pri tome samo naivni mogu poverovati da je plata Stankova njegov jedini prihod.

Nije direktor Agencije kriv što ima platu veću i od nekih predsednika ekonomski najmoćnijih država sveta. Ne mora on ni da brine o tome kako žive milioni nezaposlenih i bedno plaćenih građana Srbije. Od takvih kao što je on ne može se očekivati hrišćansko suočavanje s pitanjem: »Gde će mi duša»?!

Podaci o mesečnim zaradama direktora Agencije za kontrolu letenja, zatim Aerodroma Nikola Tesla (382.000 dinara mesečno) i drugih državnih preduzeća i  institucija, iniciraju pitanja na koja odgovore mora da daju Vlada R.Srbije, sindikati (ako ih uopšte još ima), osiromašeni i obespravljeni radnici...

Objavljene podatke o mesečnim zaradama direktora–buržuja Socijaldemokratija doživljava kao još jednu potvrdu da u Srbiji bogati postaju još bogatiji, a siromašni sve siromašniji. I to uz direktni blagoslov države.

INFORMATIVNA SLUŽBA SD

ISTRAŽITI POSLOVANJE AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU



Obračun sa kreatorima pljačkaškog, etatističko-mafijaškog modela privatizacije i «kupcima» najvrednijih preduzeća  po bagatelnim cenama najkraći je put do potpunog uspeha u borbi sa organizovanim finansijskim i  privrednim kriminalom u Srbiji.

U krugu tzv. privatizacione mafije, po oceni Socijaldemokratije, mogu se naći gotovo svi sa kojima u poslednje vreme država pokušava da  se obračuna: pripadnici duvanskih, narkodilerskih, stečajnih, carinskih, drumskih i ostalih kriminalnih članova; nazovi političari i državni službenici koji su zakone, tendere, aukcijske i berzanske prodaje prilagođavali mafijaškim i svojim interesima; stari i novi tajkuni...

Socijaldemokratija, u vezi s tim, još jednom sugeriše da nadležni državni organi temeljito ispitaju poslovanje Agencije za privatizaciju, naročito u vreme dok je na njenom čelu bio sadašnji ministar finansija Mirko Cvetković.

INFORMATIVNA SLUŽBA SD

Protest «crvenih beretki» novembra 2001. godine još uvek je predmet svakovrsnih političkih i medijskih špekulacija.

Zaštitnici lika i dela pokojnog premijera Zorana Đinđića ne prestaju sa napadima na Vojislava Koštunicu, ondašnjeg predsednika SR Jugoslavije zbog, kako kažu, podrške koju je dao pobunjenim «beretkama». Niko se pritom ne pita šta bi se desilo da Koštunica nije imao smirujuću ulogu u tim događajima. I kakav bi rasplet događaja bio da je Koštunica, kojim slučajem, neredio Vojsci da interveniše, što su od njega tražili ili očekivali, sasvim svejedno.

Kritičari koštuničine državničke, smirujuće i u konkretnim uslovima jedino odgovorne izjave, zahvaljujući kojoj je protest mirno završen, očigledno i danas žale što nije došlo do oružanog obračuna sa JSO. U centru Beograda ili, kasnije, na izlazima iz njihovog sedišta u Kuli. Javnost sada saznaje za planirane oružane udare po JSO, za miniranje mosta cisternama benzina pa čak i za planirano angažovanje avijacije.

Efekti Koštuničine izjave su poznati: ipak se sve mirno završilo. Nije teško predpostaviti kakvi bi bili efekti akcija njegovih kritičara. Više je nego sigurno da bi došlo do eskalacije državnih sukoba i krvoprolića, možda i do građanskog rata. Da li se to priželjkivalo?! U svakom slučaju, bio bi to pravi ambijent za uspostavu neprikosnovene vlasti takozvanih demokratskih snaga.

Na samom kraju još jedno pitanje: ko je odgovoran za JSO i ko je sa njima bio u bliskim odnosima? Koštunica ili oni koji se na njega, i u bukvalnom smislu, ostrvljuju povodom problema koji su sami, po svemu sudeći, svesno izazvali?!



INFORMATIVNA SLUŽBA SD

Specijalni tužilac Radovanović u pravu je što nastavlja istrage o «prethodnici» ubistva nekadašnjeg Predsednika Vlade Zorana Đinđića nezadržava samo u okvirima «političke pozadine», što su mnogi prodavci magle priželjkivali i napadno sugerisali, već želi da se rasvetli cela pozadina te velike tragedije. A ona je ne samo politička, već i obaveštajno-bezbednosna, finansijska i ekonomska, u vezi s funkcionisanjem institucija pravde države, ali i paralelnih centara moći koji su nesumnjivo postojali. To je od samog početka bilo jasno čak i površnim poznavaocima domaćih (ne) prilika u tom vremenu.

Od ogromne je važnosti, razume se, da se dođe do istine  o tome ko je tetošio vođe zemunskog klana i kako su se oni svojevremeno našli na slobodi. To međutim, neće biti dovoljno. Po mišljenju Pravnog saveta SD, neophodno je, na primer, istražiti: prirodu odnosa pokojnog premijera i njegovih  bliskih saradnika u vladinim službama sa mafijaškim bosovima i klanovima; stvarnu ulogu kriznih štabova i nalogodavce upada u policijkse stanice, Direkciju carine i druge vitalne institucije; zahvaljujući kome su poslovno «napredovali» mnogi kontraverzni biznismeni odmah nakon 5. oktobra, a posebno u kasnijem procesu privatizacije; ko je od znamenitih političara posećivao Šilerovu i tancovao u Kuli; zašto je  i po čijem nalogu sravnjeno sa zemljom mafijaško leglo u Zemunu; kako su stvarno izgubile život vođe zemunskog klana...

I tako redom. Mnogo je pitanja ostalo bez pravih odgovora. Mnoga ih ni sada neće dobiti, ali klupko je počelo da se odmotava i dužnost je svih da pomognu da se taj proces makar približi svom kraju.

INFORMATIVNA SLUŽBA SD

Specijalni tužilac Radovanović u pravu je što nastavlja istrage o «prethodnici» ubistva nekadašnjeg Predsednika Vlade Zorana Đinđića nezadržava samo u okvirima «političke pozadine», što su mnogi prodavci magle priželjkivali i napadno sugerisali, već želi da se rasvetli cela pozadina te velike tragedije. A ona je ne samo politička, već i obaveštajno-bezbednosna, finansijska i ekonomska, u vezi s funkcionisanjem institucija pravde države, ali i paralelnih centara moći koji su nesumnjivo postojali. To je od samog početka bilo jasno čak i površnim poznavaocima domaćih (ne) prilika u tom vremenu.

Od ogromne je važnosti, razume se, da se dođe do istine  o tome ko je tetošio vođe zemunskog klana i kako su se oni svojevremeno našli na slobodi. To međutim, neće biti dovoljno. Po mišljenju Pravnog saveta SD, neophodno je, na primer, istražiti: prirodu odnosa pokojnog premijera i njegovih  bliskih saradnika u vladinim službama sa mafijaškim bosovima i klanovima; stvarnu ulogu kriznih štabova i nalogodavce upada u policijkse stanice, Direkciju carine i druge vitalne institucije; zahvaljujući kome su poslovno «napredovali» mnogi kontraverzni biznismeni odmah nakon 5. oktobra, a posebno u kasnijem procesu privatizacije; ko je od znamenitih političara posećivao Šilerovu i tancovao u Kuli; zašto je  i po čijem nalogu sravnjeno sa zemljom mafijaško leglo u Zemunu; kako su stvarno izgubile život vođe zemunskog klana...

I tako redom. Mnogo je pitanja ostalo bez pravih odgovora. Mnoga ih ni sada neće dobiti, ali klupko je počelo da se odmotava i dužnost je svih da pomognu da se taj proces makar približi svom kraju.

INFORMATIVNA SLUŽBA SD