Poštovani članovi, prijatelji i simpatizeri SOCIJALDEMOKRATIJE,

U ime Predsedništva naše Stranke i u svoje ime, čestitam Vam Dan Socijaldemokratije i, neobavezno, Slavu naše Stranke (Ilindan), koji proslavljamo u spomen na 2. avgust 1903. godine, dan kada je Dimitrije Tucović, zajedno sa Radovanom Dragovićem, Trišom Kanclerovićem, Dragišom Lapčevićem, Dušanom Popovićem, Nedeljkom Divcem i drugim socijaldemokratama tog vremena, osnovao u Beogradu prvu radničku partiju u Srbiji - Srpsku socijaldemokratsku stranku, koja je, po ugledu na program evropske socijaldemokratije (prve socijaldemokratske stranke u Zapadnoj Evropi, Socijaldemokratske partije Nemačke, osnovane 1869. godine) prva u Srbiji nadgradila zahteve građanske demokratije sa zahtevima za određenu istorijsku meru izmedu socijalne pravde i demokratije, odbacila radikalne doktrine i revolucionarno nasilje u tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i razradila mogućnost unapređenja položaja radnićke klase putem socijaldemokratije, odnosno putem mirnih, evolutivnih, političkih, ekonomskih i socijalnih reformi.

Dimitrija Tucovića se i danas sećamo kao obrasca socijaldemokratskog patriotizma jer je, zajedno sa drugim srpskim socijaldemokratama, prihvatio naćelne stavove Druge internacionale o suprotstavljanju ratu, glasao protiv ratnih kredita, želeći da spreči Prvi svetski rat, ali je među prvima otišao u dobrovoljce i poginuo kada je Austro-Ugarska napala Srbiju. Na isti način se sećamo i Lapčevića i Divca, koji su, pri cepanju Srpskog socijaldemokratskog pokreta izmedu Prvog i Drugog svetskog rata na radikalno (boljševičko, komunističko) krilo, koje je 1919. godine prišlo novoformiranoj III, Lenjinovoj internacionali – komunistima i demokratsko (socijaldemokratsko) krilo, ostali verni socijaldemokratiji i II internacionali i njenom vođi Karlu Kauckom, koji je zastupao stav: ''Ostvarivanje političke vlasti od strane radništva, u modernoj demokratskoj državi, ne može biti delo prepada, već samo rezultat tegobnog rada na političkom i ekonomskom organizovanju, na fizičkoj i moralnoj organizaciji partije i radništva, postepenom osvajanju mesta na izborima za opštinska predstavništva i zakonodavna tela''.

Srpska socijaldemokratska stranka je u potpunosti bila posvećena borbi za prava radnika, seljaka, zaposlenih u prosveti, zdravstvu, nauci, kulturi, medijima, vojnim, policijskim i drugim državnim službama, nezaposlenima i penzionerima. Imala je dosta uspeha na raznim izborima i bila zaslužna za uspostavljanje našeg prvog socijalnog zakonodavstva i sprovođenje naše prve agrarne reforme, 1922. godine, kada je Divac bio pomoćnik ministra socijalne politike, ali je pred pocetak Drugog svetskog rata postepeno gubila teren pred, s jedne strane, kraljevskim samodržavljem i, s druge strane, pred demagoškim i populističkim radikalizmom komunista. I pored svega, njeno rukovodstvo je do kraja ostalo verno socijaldemokratiji, za čega je primer Divac koji je 1940. godine odbio ponudu Dragoljuba Jovanovića da zajedno osnuju Narodnu seljačku stranku, rečima: ''Ne mogu poći sa vama, neću da napuštam socijaldemokratsko ime, jer je to ''firma'' koja ima veliku prošlost, pa može imati i veliku budućnost''.

Posle pobede komunista i stvaranja Socijalističke Federativne Jugoslavije nikome, osim komunistima, nije bilo dopušteno stvaranje političkih stranaka, pa ni socijaldemokratama. Nedeljko Divac i Veljko Kovačević su ipak pokušali da osnuju Socijaldemokratsku partiju Jugoslavije, i  čak 8. decembra 1945. godine dobili odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova za njeno osnivanje i rad, ali su do samog kraja te iste godine bili prinuđeni da ''privremeno'' obustave njen rad, zbog čega su napustili i Narodni front držeći se principa: ''Ako nešto što se loše radi ne možemo sprečiti onda u tome bar ne moramo učestvovati''.

Sve do pada komunizma i Berlinskog zida, početkom devedesetih godina XX veka, kada je i kod nas stvoren prostor za pluralizam, nije bilo uslova za okončanje višedecenijskog diskontinuiteta u razvoju socijaldemokratskog pokreta u Srbiji, što se desilo tek 1997. godine, nekoliko godina posle osnivanja prve generacije stranaka u novom višestranačkom sistemu, uglavnom pod kontrolom Miloševićevog režima, kada je obnovljen rad Srpske socijaldemokratske stranke pod novim imenom – Socijaldemokratija.

Začetnici ideje o formiranju Socijaldemokratije, još u martu 1997. godine, bili su dr Vuk Obradović, dr Pavić Obradović i dr Dušan Janjić. Zajedno s njima bili su i prof. dr Savo Ivančević, prof. dr Dragan Veselinović, Miloš Obradović, Milivoje Mića Borić, dr Ladislav Fekete, Zvezdan Miljković, prof. Dragiša Jakić, Zlatko Hekelj, Dragiša Lacmanovic, mr Dragan Mitrović, Mirko Muškinja, Rifat Licina ...

Socijaldemokratija je upisana u Registar političkih organizacija Ministarstva za državnu upravu  i lokalnu samoupravu Republike Srbije 22. aprila 1997. godine, pod rednim brojem 151, a svoj prvi,  Osnivački kongres (Skupštinu), održala je 12. jula 1997. godine u Beogradu, kada je donela svoja osnovna akta (Statut i Programska načela) i tajnim glasanjem (izmedu dva kandidata: dr Dušan Janjić i dr Vuk Obradović) za svog prvog predsednika izabrala dr Vuka Obradovića.

Poštovani prijatelji, 

Navršilo se jedanaest godina od nastanka naše partije, ali prvi put našu godišnjicu obeležavamo bez naša dva osnivača, dr Pavića Paje Obradovića (12. 08. 1953. – 02. 11. 2007.), koji je bio potpredsednik prve višestranačke Skupštine Republike Srbije i potpredsednik Socijaldemokratije i dr Vuka Obradovića (11. 04. 1947. – 13. 02. 2008.), nezaboravnog generala, vizionara i političara, koji je bio potpredsednik Vlade Republike Srbije i na svih šest dosadašnjih Kongresa Socijaldemokratije izabran za predsednika Socijaldemokratije. Oba su ugradili sebe u demokratski preobražaj Srbije i bili najčvrći noseći stubovi, najagilniji i najdinamičniji funkcioneri Socijaldemokratije. Hvala im na svemu što su učinili za Socijaldemokratiju i Srbiju. Sva njihova dela bila su junačka, herojska, dostojna najvećeg poštovanja. Bili su i ostali zauvek naša najveća znamenja. Neka im je večna slava. Socijaldemokratija će ih uvek pamtiti i s ponosom nositi u srcu.

Poštovani članovi i simpatizeri SOCIJALDEMOKRATIJE,

Jedanaest godina u životu jedne stranke nije ni malo, ali ni veliko razdoblje. Prošle su kao jedna, ali sa toliko burnih događaja kao da su prošle desetine. U njima smo doživeli velike uspone, ali i padove, uglavnom izazvane neprincipijelnim, ponekad i bezobzirnim udarima onih kojima je Socijaldemokratija, kao pobornik stvarne demokratije, vladavine prava i socijalne pravde, bila i ostala smetnja u ostvarivanju sebičnih, ličnih i uskostranačkih interesa. Onih kojima je do ljudi iz sveta rada stalo kao do lanjskog snega.

Početni rad i razvoj Socijaldemokratije bio je vrlo buran i dinamičan. U neuobičajeno kratkom roku učlanili smo oko 30 hiljada članova i razvili mrežu od preko 120 opštinskih i drugih odbora. Tome je veoma doprinelo naše samostalno istupanje na parlamentarnim izborima 1997. godine, gotovo odmah nakon formiranja, kada su i Stranka i naš predsednički kandidat dr Vuk Obradovic dobili preko 100 hiljada glasova.

Naša Stranka je bila suosnivač Saveza za promene a kasnije i Demokratske opozicije Srbije. Učestvovali smo u svim političkim aktivnostima koje su imale za cilj demokratske promene u Srbiji. Bili smo među glavnim organizatorima petooktobarskih dešavanja 2000. godine. Na izborima, decembra 2000. godine učestvovali smo u okviru pobedničke koalicije DOS-a. Međutim, vrlo brzo smo bili prinuđeni da napustimo i vlast i tu koaliciju, odmah posle obnavljanja onoga protiv čega se deklarativno bilo, kada je počela degradacija, poništavanje izvornih principa DOS-a, koji su se ticali demokratizacije društva, unapređenja proizvodnje, rasta standarda građana i potvrđivanja autentične socijalne pravde i kada su neke članice DOS-a otpočele piransku borbu za svoju, monopolnu, osamostaljenu vlast.

Zbog naše borbe protiv kriminala i korupcije koju je predvodio naš predsednik dr Vuk Obradović, koji je i kao potpredsednik Vlade Republike Srbije imao to zaduženje, našli smo se na udaru ostalih članica DOS-a i gotovo celokupne ''nove'' izvršne vlasti, koji su i doneli ničim zasnovanu odluku o našem odstranjivanju sa političke scene, iz straha da bi mi, težeći o istini,  korenima i nosiocima kriminala i korupcije, doveli u pitanje i neke od ljudi iz njihove senke.

Od maja 2001. godine, kada je naš predsednik odbio ponudu za predaju stranke a ostanak na funkciji potpredsednika Vlade, ambasadorsko mesto i pare, pare, pare ..., sve vreme bili smo nemilice proganjani i prljavo sprečavani da ostvarujemo svoje ciljeve zbog kojih smo se i udružili; postali smo prva žrtva krađe poslaničkih i odborničkih mandata; naš predsednik je razrešen dužnosti potpredsednika Vlade, a mnogi naši ugledni članovi nezakonito su, pravnim i političkim nasiljem, smenjeni sa funkcija koje su obavljali. Pritom, naš predsednik je dobio i ''aferu'', koja je Stranci nanela veliku materijalnu i nematerijalnu štetu, iako je ona okončana pravosnažnim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu, kojim je Sud rekao svoje: naš predsednik je čist pred zakonom.

Bili smo žigosani; ''moralno politicki nepodobni''; bele vrane; stradalnici. Nismo mogli da napredujemo. Ipak, vreme i događaji su pokazali da smo bili u pravu. Istina u poslednje vreme izbija na videlo. Razotkriva se pozadina onoga što se sa nama zbilo. I u ozbiljnim političkim krugovima udar i hajka na nas ocenjuje se kao, za Srbiju i njene interese, najpogubniji potez u poslednjih nekoliko godina. Srbija bi danas izgledala drugačije da toga nije bilo.

Bilo je vraški teško, ponekad mučno, čak i bolno. Ali, nije bilo uzalud. Nakon jedanaest godina, bez predrasuda i zlopamćenja, ne zaboravljajući šta je bilo i ne želeći da sudimo, radujemo se što smo uložili rad, znanje i volju u nužan, koristan i održiv poduhvat i zadržali svoju autonomnost. Oni koji su nas ''prognali'' iz vlasti nisu ni svesni koliku su nam time uslugu učinili, jer smo ostali čisti i nekompromitovani, što je naš najveći kapital, kojim smo i uspeli da se odbranimo od svih udara, unapredimo svoj dalji rad i razvoj,  preispitamo i izmenimo sva svoja značajnija akta i kadrovska rešenja, kao i da se na miru, polako, socijaldemokratski, pripremamo za svoj VII Kongres i novi, široki povratak na političku scenu Srbije i da, zajedno sa ljudima iz ''sveta rada'' kojima smo okrenuti, ostvarimo svoju dugoročnu ulogu u izgradnji savremene Srbije. Oni koji su bili uvažene, povlašćene i počašćene pristalice našeg ''progona'' sada se posipaju pepelom kroz isprazne reči: ''Takvo je bilo vreme'', a osećali bi i grižu savesti, kad bi je imali.

Kao i ranije, ni danas ne pristajemo na pretnje i ucene neolibelarnog i desnog koncepta vlasti, da postanemo njihov privezak i promenimo putokaze Socijaldemokratije koje su postavili naši osnivači i overili svi naši članovi, funkcioneri i simpatizeri. Priznajemo trenutnu dominaciju neoliberalnog i desnog koncepta vlasti na političkoj sceni Srbije jer je to rezultat izborne volje građana, ali samo privremeno i u situaciji kada je i izborna ponuda samo lažna dilema izmedu dva sistema: ili neoliberalizam ili desni populizam? Međutim, kako ni u neoliberalizmu ni u nacionalizmu, za većinu gradana, nije moguć normalan život, jer počivaju na stalnom obnavljanju i zaoštravanju konflikata, produbljivanju podela i izgradnji društva privilegija i dobrobiti samo za mali broj (bogatih) ljudi, odlučni smo da kao požrtvovani borci, a ne prosto članovi jedne volonterske organizacije, delimo zlu sudbinu svoga vremena i za to i dalje plaćamo (siromah - pljackašima) osvetnički visoku cenu koju su nam silnici razrezali, ali i da se sa svojom humanistickom inicijativom (koje ima i pored nestanka Treće internacionale, jer je opstala Druga internacionala – socijaldemokratija) trajno ponudimo kao jedini prihvatljiv odgovor na savremene izazove društva i ekonomije trećeg milenijuma i politička alternativa negativnim izazovima, u koje je Srbiju i srpski narod doveo neoliberalni i desni koncept vlasti, čvrsto verujući da je Socijaldemokratija potrebna Srbiji i da bi ona sa njom najbrže bila evropska: radnija, pomirljivija, uljudnija, zdravija, vedrija i bodrija.

Dan Socijaldemokratije danas se, po pravilu, radno i skromno, obeležava u svim njenim odborima. Posebno u Predsedništvu Socijaldemokratije, koje je u skladu sa odlukom Glavnog odbora SD, na sednici održanoj 28. juna 2008. godine u Beogradu, preuzelo poslove sazivanja i pripreme VII Kongresa SD i utvrdilo sledeće rokove i načine za njihovo izvršenje: 1) VII Kongres SD će se održati najkasnije do 10. novembra 2008. godine; 2) Svi nacrti akata koji će se razmatrati na Kongresu biće istaknuti na sajtu Stranke (www.socijaldemokratija.org.rs),  odmah po njihovom utvrđivanju, a najkasnije do 10. avgusta 2008. godine; 3) Javna rasprava i dostavljanje predloga, primedbi i sugestija članova, organizacija i simpatizera SD, u vezi nacrta akata Kongresa i kandidovanja za izbor delegata i rukovodstva SD, obaviće se u periodu od 10. avgusta do 10. oktobra 2008. godine, putem e-maila Stranke (info@socijaldemokratija.org.rs).
Sada je potrebno da se svi ''probudimo'', da kadrovski i organizaciono ojačamo i strpljivo i svakodnevno krenemo u pripreme za naš VII Kongres i dalju izgradnju Socijaldemokratije, pre svega povećanjem njenih organizacionih i proceduralnih sposobnosti i osposobljavanjem da bude moderna, sveobuhvatna, otvorena, čvrsta, odgovorna, demokratski konstituisana, politička stranka levog centra, sposobna da ostvari svoju programsku viziju i dugoročnu ulogu u demokratskom društvu, i na republičkom i na lokalnom nivou, a na osnovama našeg dugoročnog, strateškog razvoja, pre svega u pravcu jačanja i povećanja: efikasnosti; konkurentne sposobnosti; uticaja, poverenja i podrške građana; kapaciteta i na republičkom i na lokalnom nivou; organizacione strukture; proceduralne sposobnosti; komunikacije; obuke; delotvornosti i svakodnevne stranačke aktivnosti: i u predizbornim kampanjama, i na izborima, i između izbora, i van učestvovanja i pobeđivanja na izborima.

Nailazi vreme, ono pravo, ljudsko, istorijsko, demokratsko da Socijaldemokratija, kao politički koncept i čvorište temeljnih političkih ideja sa kojima se konstituiše država, sistem i demokratija, stvori teorijske i praktične preduslove, koordinira i objedini sve svoje organizacione potencijale i aktivira i artikuliše ih medu građanima,  s ciljem da bude prihvaćena od njih i, na taj nacin, postane stvarnost i sigurna izvesnost Srbije, zbog čega se mora više posvetiti aktiviranju, oblikovanju, promociji, politickoj prezentaciji, ostvarenju, afirmaciji i artikulisanju socijaldemokratskih potencijala među građanima, kao i afirmaciji svojih osnovnih vrednosti i ciljeva i  temeljnih reformi postojećeg društva i države Srbije, što izvesno vodi stvaranju jednog novog i boljeg poretka u kome će biti više slobode, više pravde i jednakosti, više solidarnosti i demokratije.

To podrazumeva usmeravanje aktivnosti Socijaldemokratije na: promociju ideja i koncepcija demokratije, socijalne pravde i civilnog društva u javnosti Srbije; sistematsku kritiku nedemokratske političke prakse i prakse vulgarnog kapitalizma; istraživanje i diskusiju o mogućnostima ostvarivanja ideja socijaldemokratije i uspostavljanja, funkcionisanja i stabilizacije civilnog društva u Srbiji; obrazovanje građana zainteresovanih za socijaldemokratiju; teorijski, analiticki i praktični rad vezan za ideju stvaranja jednog bloka stranaka centrolevice, i eventualno objedinjavanje partija socijaldemokratske orijentacije; uspostavljanje saradnje sa nevladinim organizacijama koje imaju srodne ciljeve i povezivanje sa nezavisnim sindikatima; stvaranje povoljnih uslova za obnovu socijaldemokratske alternative na političkoj sceni Srbije u uverenju da bez demokratske levice ne može biti uspešne demokratske tranzicije u zemlji.

U tom smislu, predstoje nam i sledeće aktivnosti: organizovanje istraživanja i rasprava o aktuelnim političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pitanjima u zemlji; pisanje članaka u novinama i časopisima u kojima bi se afirmisala socijaldemokratska viđenja pojedinih društvenih problema; redovna javna reagovanja na pitanja koja se u javnosti pokreću i istupanja sa svojim stavovima kadgod su i pitanju problemi od krupnog značaja za sudbinu demokratskog i proevropskg kursa zemlje; upoznavanje javnosti sa savremenim koncepcijama socijaldemoktratije; analiza i unapređenje partijskog programa i statuta; razvijanje zajedničkih aktivnosti i akcija sa drugim socijaldemokratskim stranakama; političko obrazovanje najšire javnosti, rukovodioca i aktivista, posebno za mlade, sa idejom o stvaranju političke elite socijaldemokratske orijentacije; unapređenje web sajta na kome se predstavljaju aktivnosti i stanovišta Socijaldemokratije.

Posebnu pažnju moramo posvetiti kadrovskoj politici:  dalji razvoj Socijaldemokratije traži dalje smisaono angažovanje svih njenih članova i stvaranje njenih novih potreba i vrednosti; s obzirom da je u Srbiji ogroman broj ljudi u nesigurnom socijalnom i ljudskom položaju, kadrovi Socijaldemokratije moraju politički da rizikuju da bi te ljude izveli iz takvog stanja i doveli ih do nivoa slobodnog građanina u društvu socijalne pravde i države prava; onaj kome je sve osigurano neće da rizikuje; rizikuju samo oni koji su pravi delatnici i savremenici i koji znaju kojim putem treba ići – oni kojima vlast ne treba da bi se lično u njoj bolje osećali i uživali, već da bi rešili pitanja socijalne pravde i demokratske države; zato se od članova Socijaldemokratije traži da znaju za solidarnost, pomoć, za izlazak iz ljudske nevolje, da mogu dostojno da predstavljaju većinu građana; a to su i žene i muškarci, ali kao radni moralni i solidarni ljudi a ne sebične usamljene individue; kandidati za delegate VII Kongresa i rukovodstvo Socijaldemokratije  treba da ispunjavaju i ostale uslove, opšte (punoletstvo, prebivalište, državljanstvo) i posebne: da je pošten, stručan, vredan i human, bez mrlja i hipoteka, u koga birači imaju poverenja, odnosno da uživa ugled u svojoj radnoj i životnoj sredini.

U očekivanju Vaših predloga, primedbi i sugestija, u vezi nacrta akata koja će se razmatrati na VII Kongresu Socijaldemokratije i kandidovanja za izbor delegata i rukovodstva SD na njemu, još jednom Vam upućujem najsrdačnije čestitke i najbolje želje. Svima Vama želim mnogo uspeha u radu, puno sreće, zdravlja i dobrote, a članovima SD hrišćanske veroispovesti šaljem blagoslovene pozdrave i povodom njihove krsne slave - ILINDANA.

Iskreno vaš,

Predsednik SD

Milivoje Mica Boric

 U skladu sa odlukom Glavnog odbora SD, na sednici održanoj 28. juna 2008. godine u Beogradu, Predsedništvo SD preuzelo je poslove sazivanja i pripreme VII Kongresa SD i utvrdilo sledeće rokove i načine za njihovo izvršenje:

 1. VII Kongres SD će se održati najkasnije do 10. novembra 2008. godine.

 2. Svi nacrti akata koji će se razmatrati na Kongresu biće istaknuti na sajtu Stranke (www.socijaldemokratija.org.rs),  odmah po njihovom utvrđivanju, a najkasnije do 10. avgusta 2008. godine.
 3. Javna rasprava i dostavljanje predloga, primedbi i sugestija članova, organizacija i simpatizera SD, u vezi nacrta akata Kongresa i kandidovanja za izbor delegata i rukovodstva SD, obaviće se u periodu od 10. avgusta do 10. oktobra 2008. godine, putem e-maila Stranke (info@socijaldemokratija.org.rs).
 PREDSEDNIŠTVO SD

Razmatrajući odnos Socijaldemokratije prema predstojećim izborima, Predsedništvo Socijaldemokratije je odlučilo da pozove sve svoje članove i simpatizere da 11. maja 2008. godine izađu na birališta i da se na njima izjasne u skladu sa svojim političkim demokratskim opredelenjima.

Opredeljujući se za ovakav stav, Predsedništvo Socijaldemokratije je imalo u vidu sve relevantne političke i druge činioce, između ostalog i sledeće:

1. SD je uvek imala pozitivan odnos prema izborima ma pod kojim uslovima se oni organizovali. Još od svog nastanka, SD je bila i ostala principijelno protiv bojkota bilo kojih izbora.

2. U nametnutoj lažnoj dilemi izmedu neoliberalizma (DS) i nacionalizma (SRS), u kojima nije moguće uspostaviti snažne demokratske institucije, niti većini građana obezbediti normalan život, nema mesta za učešće SD na republičkim i pokrajinskim izborima, već samo na lokalnim, od kojih ona počinje svoj dalji razvoj, da kao moderna, evropska stranka definiše nacionalnu viziju i strategiju Srbije u 21. veku i postane ključni faktor njene državne nacionalne i socijalne stabilnosti.

3. Prepuštajuci svojim članovima da se na izborima izjasne u skladu sa ličnom savešcu i opredeljenjima SD za uspostavljanje demokratskih institucija, vladavine prava i socijalno odgovorne države, za najodlučniju borbu protiv organizovanog i drugog kriminala i za što brže stvaranje uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju i ostale evro-atlanske integracije, Predsedništvo Socijaldemokratije i na taj način demonstrira svoj demokratski karakter.

PREDSEDNIŠTVO SD

Poštovani birači, izađite na izbore 11. maja 2008. godine i na listama za izbore odbornika u Skupštinama lokalnih samouprava Srbije birajte predstavnike Socijaldemokratije.

Time se pridružujete borbi da lokalna samouprava u 21. veku ne bude zajednica pogaženih i poniženih, nego ZAJEDNICA SLOBODNIH GRAÐANA, JEDNAKIH U DOSTOJANSTVU I POŠTOVANJU ČOVEKA, u kojoj će biti PRAVILO ONO ŠTO JE DANAS TEK IZUZETAK: u kojoj neće biti eksploatisanja slabih od jakih, dobrih od zlih; gde neće biti ponižavanja, siromašnih od silovitosti bogatih; gde će dela uma, nauke i veštine služiti zajednici za privredni rast i socijalnu pravdu na toj osnovi, ZA OLAKŠAVANJE I ULEPŠAVANJE ŽIVOTA, a ne pojedincima za sticanje bogatstva, na račun ''srednjeg sloja'' i ''sveta rada''.

Da sa novom politikom, novim projektima, boljim sistemom, novim ljudima i novim odnosima krenemo u bolji i srećniji život svih nas! Da promenimo ovo relativno stanje u apsolutno: ... DOBRO ZA SVE! ... BOLJE ŠANSE SVAKOME! ... BOLJI ŽIVOT ZA SVE! Da izgradimo radniju, pomirljiviju, uljudniju, zdraviju, vedriju i bodriju lokalnu samoupravu! Da radimo, živimo i uživamo u istinski demokratskoj zajednici prava, pravde i celovite ljudske slobode!

Neka vaše domove pohode samo dobronamerni ljudi, zdravlje, lična sreća i blagostanje.

PREDSEDNIŠTVO SD

Za svoj dalji razvoj lokalna samouprava ima dosta preduslova, ali danas nije na dobrom putu: SADAŠNJOST JE SVE GORA, PROŠLOST IZGLEDA SVE BOLJA, A BUDUCNOSTI NEMA UKOLIKO SE NASTAVI OVAKO!

To je rezultat danas dominirajućeg neoliberalnog (DS) i desnog koncepta vlasti (SRS) i njenih nosioca, koji su pokazali da nisu dorasli vremenu, ciljevima i potrebama građana, a koji i na predstojećim izborima pripremaju volju samo za lažnu dilemu izmedu dva sistema: ili neoliberalizam ili desni populizam?

Medutim, ni u neoliberalizmu ni u nacionalizmu, za većinu građana, nije moguć normalan život, jer počivaju na bezdušnom gaženju elementarnih moralnih normi i stalnom obnavljanju i zaoštravanju konflikata, produbljivanju podela i izgradnji društva privilegija i dobrobiti samo za mali broj (bogatih) ljudi.

ALTERNATIVE IMA: Predstojeći lokalni izbori su prava šansa i prostor ZA HUMANISTIČKU INICIJATIVU, koja je jedini prihvatljiv odgovor na savremene društvene i ekonomske izazove i politička alternativa neadekvatnom neoliberalnom i desnom konceptu vlasti, iza koje, sa svojim kandidatima i programskom vizijom, stoji koaliciona izborna lista, koju osim Socijaldemokratije čine i predstavnici drugih dobrovoljno udruženih opštinskih organizacija političkih stranaka leve demokratske tradicije, sindikata, malih akcionara i nestranačkih licnosti iz ''srednjeg sloja građana'' i ''sveta rada'', koji su svi časni, stručni i vredni ljudi, koji žive od vlastitog rada, znanja i sposobnosti, koji cene snagu istine, pravdu, demokratiju i druge trajne ljudske vrednosti i koji su sposobni da povežu strategiju razvoja  lokalne samouprave sa njenom sopstvenom svrhom i uvedu je na put u 21. vek i svet modernih evropskih samouprava, i to dostojno, sa svojim duhom i delom a ne sa svojom sluganskom poniznošću, sa rezultatima a ne sa molbom koju treba moćni da usliše,  sa onim najboljim da bi i ona od njih dobila ono najvrednije.

PROMENE: U vremenu koje nailazi, onom pravom, ljudskom, istorijskom, demokratskom, lokalnoj samoupravi su neophodne STVARNE PROMENE, a ne one koje se, radi mimikrije, tek izvikuju. 

POLITIKA: Odvajanjem etičkih načela od politike, prestala je KONTROLA ZLA i ona se izrodila u golu i krvoločnu borbu društvenih grupa i pojedinaca za osvajanje, raspodelu, očuvanje, kontrolu i povećanje društvene moći, vlasti i koristi koje idu uz to. Sve se dramatično svelo na one koji zapovedaju i one koji slušaju: NIGDE SLOBODNIH! Samo ponovnom ugradnjom ETIKE u politiku, ona ponovo može biti ono što i treba da bude: sredstvo za ČINJENJE DOBRA i postizanje uzvišenih, opštedruštvenih ciljeva; UMEĆE pretvaranja mogućeg u stvarno, odnosno MUDROST upravljanja ljudima i stvarima u svrhu OSTVARIVANJA NAJVIŠIH VREDNOSTI: istine, dobrote, pravde itd, čijom primenom ljudi nastoje upoznati, predvideti i kontrolisati POSLEDICE svog delovanja. To je PRAVI PUT do NOVE POLITIKE,  boljeg sistema, novih ljudi i novih odnosa, koji bi lokalnoj samoupravi i njenim građanima mogli doneti BOLJITAK: BOLJE ŠANSE SVAKOME! BOLJI ŽIVOT ZA SVE!

EKONOMIJA: Ekonomski razvoj, zadovoljavanje naraslih potreba stanovništva i poslovne zajednice, smanjenje siromaštva i povećavanje kvaliteta života svih građana mogući su samo sistemskim pristupom: projektovanjem budućnosti privrednog razvoja; izgradnjom pozitivne poslovne klime, povećavanjem ekonomskog kapaciteta i produktivnosti,  prilagođavanjem dinamičnim uslovima tržišta; strateškim planiranjem novih ekonomskih prilika i osmišljenim nastupom na tržištu, u skladu sa vizijom privrednog razvoja i potrebama; stalnim poboljšavanjem privredne buducnosti, uslova za investiranje i konkurentnosti privrednih subjekata, preduzeća i radnika.

PRIORITETI: PRIVLAČENJE INVESTICIJA: Koristeći dobar geostrateški položaj, brzu i efikasnu administraciju i dostupnost informacijama, razvijati i usklađivati infrastrukturu i obrazovanje s potrebama investitora i tako stvoriti ekonomski ambijent za privlačenje investitora. PARTNERSTVO: Razvijati jak partnerski odnos između privatnog i javnog sektora, u cilju stvaranja pozitivne poslovne klime u kojoj će privrednici prepoznati svoj interes da žive i rade u lokalnoj samoupravi. TURIZAM: Koristiti prirodne resurse, jačati postojeće i razvijati nove turističke kapacitete i kroz društvenu aktivnost promovisati lokalnu zajednicu. POLJOPRIVREDA: Biti lider u uvođenju i korišćenju evropskih standarda i kvaliteta rada i podsticati i promovisati poljoprivrednu proizvodnju zasnovanu na visokim ekološkim standardima. DINAMIKA: Uspostaviti dinamički sistem, koji će svake godine povećavati privlačnost lokalne samouprave i reagovati efikasno na svaku promenu i potencijalnu investiciju sa raspoloživim kapacitetima.

DRUŠTVO: Lokalna samouprava u 21. veku je slobodna, etički pravedna, efikasno organizovana, demokratski konstituisana ZAJEDNICA prava, pravde  i celovite ljudske slobode, slobodnih i jednakih ljudi, gde ČOVEK nije sam sebi dovoljan, niti život svodi na privatnu korisnost.

VREDNOSTI: mir; jednakost; rad; razum; tolerancija; solidarnost; čast; sloboda; patriotizam; obraz; obrazovanje; kultura; umetnost; ljubav; vera; nada; zdravlje; natalitet; dobrota; lepota; mišljenje; razgovor; javnost; istina; pravda; vladavina zakona; socijalna tržišna privreda; socijalna pravda; politička, ali i socijalna demokratija.

DRUŠTVENE DELATNOSTI: Reorganizovane i savremeno razvijene, pre svega poboljšanjem kvaliteta rada, podizanjem nivoa profesionalizma i efikasnosti, savremenim opremanjem, decentralizacijom i demokratizacijom procesa rada i upravljanja i unapredenjem načina finansiranja. PRIORITETI: Stimulisanje usavršavanja; stvaranje jednakih mogućnosti za sve; OBRAZOVANJE primereno potrebama privrede, novoj ekonomiji i dobu zasnovanom na znanju, informacijama, kreativnosti i preduzetništvu.

KOMUNALNE DELATNOSTI: Dobro i domaćinsko ponašanje u korišćenju svih potencijala i rešavanju svih pitanja u urbanizamu, zemljišnoj politici, zaštiti kulturnog nasleđa, izgradnji kvalitetne i ugodne životne sredine i drugim komunalnim delatnostima, u skladu sa njihovim značajem u angažovanju velikog kapitala, zapošljavanju velikog broja ljudi i rešavanju kapitalnih životnih stvari.

EKOLOGIJA: Nova politika u očuvanju prirodno-ekološke ravnoteže, održivom razvoju, edukaciji i podizanju svesti građana, naročito omladine, nasuprot postojecim uslovima lošeg rada, neznanja i ljudske nepromišljenosti.

UPRAVA: Savremeno razvijena, efikasna, racionalna i brza administracija, u opštem interesu svih građana i u cilju povećanja investicionioh ulaganja, stvaranja povoljne atmosfere za pokretanje investicija i otvaranje novih radnih mesta.

KADROVSKA POLITIKA: S obzirom da je vecina građana u nesigurnom socijalnom i ljudskom položaju, na izborima treba birati one koji ih mogu dostojno predstavljati, izvesti iz takvog stanja i dovesti do nivoa slobodnog građanina u društvu socijalne pravde i prava. A to su radni, moralni i solidarni ljudi, kojima vlast ne treba da bi se lično u njoj bolje osećali i uživali, već da bi adekvatno rešili socijalna i demokratska pitanja i dalje smisaono angažovali sve građana lokalne samouprave u stvaranju njenih novih potreba i vrednosti, primereno 21. veku.

SOCIJALNA PRAVDA: Lokalna samouptava u 21. veku je i socijalno odgovorna i racionalna ZAJEDNICA socijalne pravde u kojoj se građanima pored političkih moraju pružati uslovi za ostvarivanje i socijalnih i ekonomskih prava, kao što su pravo na RAD, pravednu PLATU, ZAŠTITU na radu, zdravstveno i socijalno OSIGURANJE, kao i pravo na PARTNERSTVO radnika, poslodavaca i organa vlasti. Ona podrazumeva: isto DOSTOJANSTVO i iste slobode ZA SVE; BLAGOSTANJE, opšte DOBRO, DOBROBIT svih ljudi; HUMANO i SOLIDARNO društvo; pružanje MOGUĆNOSTI svakom GRAÐANINU da živi slobodnim životom, da u slobodi razvija svoju licnost, da uživa u materijalnoj sigurnosti dostojnoj čoveka i da ima pristup javnim dobrima, kao što su obrazovanje i informacije; ekonomski RAZVOJ koji eliminiše bedu i siromaštvo; SOCIJALNU politiku koja omogućava socijalnu SIGURNOST i PRAVEDNOST, eliminiše nejednakost, sprečava privilegije i štiti sve ugrožene kategorije stanovništva, uvažavajući principe solidarnosti i uzajamnosti; stvaranje USLOVA u kojima će zdravi i radno sposobni građani svojim radom i aktivnošcu ostvarivati svoju egzistenciju i POTREBE, a nezaposleni, nesposobni i druge ugrožene kategorije imati minimum za normalan i DOSTOJANSTVEN život; jačanje DEMOKRATIJE i brige o svim građanima i potencijalima; uspostavljanje SOCIJALNE DEMOKRATIJE, prirodnom nadgradnjom demokratije sa  socijalnom pravdom, u kojoj su LJUDSKA PRAVA, slobode i JEDNAKE socijalne i političke ŠANSE temeljne vrednosti, što se smatra za najveću političku misao u čitavoj istoriji čovečanstva do sada i temeljnu, savremenu i civilizacijsku vrednost svih modernih društvenih zajednica Evrope i sveta.

PREDSEDNIŠTVO SD

Dragi naši,

Hvala Vam što ste svojim potpisima podržali izborne liste Socijaldemokratije za izbor odbornika u Skupštinama lokalnih samouprava Srbije i tako omogućili njihovo proglašenje.

Znamo da smo stvarno, i kadrovski i programski, bolji od ostalih izbornih lista, ali i da još uvek ima dosta favorita, koji imaju više novca, moći i duha da ubede većinu birača da im nude više, a iza kojih stoje ljudi iz senke, koji iz posebnih interesnih razloga finansiraju njihove kampanje i izborne pobede. Zbog ove nevolje, od Vas i vaših najbližih, potrebno nam je i glasanje 11. maja 2008. godine ZA naše izborne liste.

S poštovanjem,

PREDSEDNIŠTVO SD

Podnosim neopozivu ostavku na sve funkcije u Socijaldemokratiji.

Marko Obradović

Beograd,
20.03.2008. godine

SEĆANJE NA DR VUKA OBRADOVIĆA (1947. – 2008.)

Sa velikom tugom i žalošću obaveštavamo građane, prijatelje i članove Socijaldemokratije da je 13. februara 2008. godine u Beogradu, u 61. godini života preminuo dr Vuk Obradović, nezaboravni general, vizionar i političar, naš osnivač i dugogodišnji predsednik.

Po ličnoj želji, naš predsednik je sahranjen u krugu porodice, 16. februara 2008. godine, na groblju Orlovača u Beogradu.

Hvala ti Vuče. Sva tvoja dela bila su junačka, herojska, dostojna najvećeg poštovanja. Bio si i ostao zauvek naše najveće znamenje. Neka ti je večna slava.

Socijaldemokratija će te uvek pamtiti i s ponosom nositi u srcu tvoju briljantnu i poučnu biografiju:

Rođenje: ''Rođen sam 11. aprila 1947. u selu Kondželj, u Toplici, u učiteljskoj porodici, kao treće od ukupno devetoro dece.''

Otac Joksim: ''Otac, zvao se Joksim, bio je briljantan čovek. Velikom broju vrhunskih intelektualaca, od kojih danas mnogi rade u visokim naučnim i drugim institucijama, bio je učitelj i vaspitač. Dr Cane Mirković iz mog rodnog Kondželja – lekar, pravnik i književnik – napisao je u jednoj svojoj knjizi da Kondželj u nesrećnom ratu 1941. –1945. nije izgubio ni jednu glavu ponajviše zahvaljujući prijateljstvu mog pokojnog oca Joksima, koji je bio blizak partizanima, i popu Radetu Kaličaninu koji je bio blizak četnicima. Ponosim se svojim ocem. Bio je pravi narodni učitelj. Umro je još 1964. kad sam ja tek završavao gimnaziju i kad sam imao 17, a najmlađi brat tek 4 godine. Pamtim da nikada nije seo za sto da jede, dok deca ne bi ''očistila'' čorbaluk sa jelom koji je majka spremila. Hranio se mrvicama koje su za nama ostajale. Strašno mi je žao što moj pokojni otac Joksim nije dočekao da vidi da su mu deca stasala.''

''Sećam se, 1961, kada smo stasali za srednju školu, roditelji su prodali tri njivice u rodnom Kondželju i, da bi nas približili školi, u Prokuplju kupili jednu prizemljušu. Dva odeljenja bila su od pruća, oblepljenja blatom, a u trećem, urađenom od ''tugle'' (nepečene cigle), stanovala je neka žena sa stanarskim pravom. Nas jedanaestoro živelo je u ta dva odeljenja od pruća. Jednog dana, srušila se ogromna bujica sa padina Borovnjaka i probila kroz ''zidove''. Otac je već bio bolestan i nije mogao da pomogne. Večno ću pamtiti njegove suze bespomoćnosti.''

Majka Saveta: ''Heroj žena. Završila je predratnu Radeničko – domaćičku školu, divno je šila i nije bila zaposlena, ali rodila je, othranila i vaspitala pola razreda. Iškolovala je dva doktora nauka – Pavića i mene, dva generala – Vuka i Miloša, i još dva stručnjaka evropskog ranga – Peka i Koču. Bila je izuzetno znatiželjna i obaveštena o svemu što se događa u zemlji i u svetu. Nije mogao da protekne dan a da ne pročita novine. Pisala je i pesme. Mnogi su dolazili kod nje da se sa njom posavetuju. Iako je radi oca i vremena u kom je živela bila u Savezu komunista, bila je vernica. Postila je svakog petka i poštovala sve postove. Njen pradeda Miro bio je jedan od glavnih organizatora izgradnje crkve u mom rodnom selu poznate kao Toplička Gračanica. Neposredno pre nego što se rastala sa životom, zatražila je da joj svako od devetoro dece obezbedi po jednog sveštenika za opelo. Na večni počinak ispratio je niški vladika Irinej sa trinaest sveštenika.''

Zašto si me majko rodila?: ''Kad im dojadi život, najčešće ljudi postave sebi pitanje, vapaj - zašto si me majko rodila?! Ja na to gledam, kao na pitanje smisla života, ili samospoznaje: zašto sam rođen, koja je svrha mog života, i koji su mi intelektualni, emotivni, voljni i duhovni kapaciteti dati da to ostvarim.''

''Od majke sam nasledio hrišćansku smernost. Uostalom i vaspitan sam u tom duhu. Učeni smo međusobnoj solidarnosti, poštovanju starijih, trpljenju i strpljenju, skromnosti, pristojnosti. Živelo se hrišćanski, a da se to javno ne manifestuje. Mene je tako tajno i krstio pomenuti pop Rade Kaličanin, prijatelj naše kuće. Slavimo Vasiljevdan.''

Detinjstvo: ''Detinjstvo sam proveo u vreme posleratne bede i političkih lomova. Svega je bilo u enormnim količinama - i bede u kojoj smo živeli, i međusobne ljubavi koja nas je održala, i volje da se učenjem i radom izborimo za dostojanstven život.

Rastanak s rodnim mestom: ''Pobegao sam od tamo od bede, u vojsku. U 13. oj godini sam dobio vojnu stipendiju. Da sam bio bogat možda bih tamo proveo ceo vek, živeći mirno na seoskom imanju ili učiteljujući, kao moj otac. Ponekad se rastužim i uhvati me ''mala snaga'', kad zapadnem u civilizacijski mulj, i kad to uporedim sa zavičajnom toplinom. Na žalost, otkako mi roditelji nisu među živima, skoknem tamo sve ređe. Veoma žalim zbog toga.''

Zavičaj:  ''Srećan sam zbog ljubavi i poštovanja zavičaja. U ovom poslu, kojim se bavim, najteže je biti prorok u svom selu. Ko to uspe, pobedio je. I u najtežim trenucima ja sam imao podršku svojih zemljaka.''

Stan: ''Živim u Beogradu, u troiposobnom stanu koji sam dobio od Vojske i 1992. godine ga otkupio. Radni odnos imam kao poslanik u Saveznoj skupštini. Živim od poslaničke plate, od koje obavezno izdvajam deo za troškove u stranci.''

Porodica: ''Oženjen sam i imam dva sina. Svi moji ukućani, imaju svoja interesovanja i svoje poslove. Politika je moj posao, a bitke koje vodim su moje bitke. Želim da ih zaštitim od surovosti koje politika sa sobom donosi. Imam unučicu Mašu, koja je najslađa i najlepša devojčica na svetu. Po svoj prilici govore istinu oni koji kažu da se unuci, na neki način, vole više od sopstvene dece.''

''Brata su mi nezakonito smenili sa dužnosti direktora Savezne uprave za kontrolu letenja. Pilot, nastavnik letenja, cenjen u međunarodnim razmerama, prvo je ''ustupio'' svoje mesto u Upravnom odboru JAT-a jednom advokatu, a zatim i mesto direktora SUKL-e čoveku koji mu u stručnom pogledu nije ni do kolena. Ali, zar je to važno? Danas je najvažnije da budeš uz političke monopoliste i ljude koji Srbiju doživljavaju kao svoj pašaluk.''

Siromaštvo: ''Kad je moj brat Peko završio osnovnu školu došla je do moje majke jedna žena iz susedstva, inače vrlo imućna. Ponudila je majci da njen suprug, inače uticajan čovek u Prokuplju, nađe za Peka neki fizički posao. Majka je na to odgovorila: Neće Peko biti fizički radnik! Ja sam odlučila – i njega ću poslati u gimnaziju. Danas je Peko vrhunski stručnjak za osiguranje i briljantan advokat, koji od posla ne može da digne glavu.''

Školovanje: Završio sam gimnaziju u Prokuplju, više visokih škola, poslediplomske studije i doktorirao 1988. godine. Sve vojne škole, Vojnu akademiju kopnene vojske, Visoku vojno-političku školu i Komandno-štabnu školu operatike, završio sam kao najbolji u svojoj generaciji. Bio sam najbolji student, sa prosekom 10, kao i najmlađi doktor vojnopolitičkih nauka u Jugoslovenskoj armiji, najmlađi general sa četiri vanredna unapređenja.

Doktor sam vojno-političkih nauka. Doktorirao sam na problemu nacionalizma (šovinizma) u jugoslovenskom društvu. Objavio sam knjigu o tome i više od 50 naučnih i stručnih radova.''

Moral: ''Onima kojima je stalo do morala nije mesto samo u crkvi, nego i u politici, ako znamo šta je moral. Meni je najbliža definicija: ''Ako ja nemam što da jedem, onda je to glad. Ako moj sused nema što da jede, onda je to moral''. To je moral i u politici. To je politka. Jedina dilema je: jesi li u ovom poslu da bi zadovoljio svoju glad, ili zbog suseda koji je gladan. To je u osnovi moj duhovni kapacitet.''

Volja: ''Opet ću citirati mudrijeg od sebe: ''Ako izgubiš ponos, nisi izgubio ništa. Ako izgubiš zdravlje, izgubio si pola. Ako izgubiš volju, izgubio si sve''. Ponos koji je proizilazio iz funkcije u vojsci i politici, nije mi značio ništa, zdravlje me, hvala Bogu, još uvek služi, a volja me je održala. Proživeo sam strahotu najvećeg siromaštva, ali i osetio, sticajem okolnosti, i draž najvećeg bogatstva. Bio sam, moglo bi se reći, i u carskim i u kraljevskim odajama. Obavljao sam najviše vojničke i političke funkcije i, na drugoj strani, odlazio sa njih preko noći, faktički na ''doboš'', bez posla i ikakvih primanja. Ali nikad nisam gubio volju. Znam da život teče u ciklusima i da uvek ima vremena za novi početak. Pod uslovom da iz političkog izađeš čist.''

Emocije:  ''Izuzetno sam emotivan, jednako kad su u pitanju moji bližnji ili ljudi koje ne poznajem. Tuđa suza najčešće izaziva i moju. To sam poneo iz roditeljskog doma. Bilo nas je devetoro dece, i u našoj kući svega je nedostajalo osim međusobne ljubavi. Radost jednog, bila je radost za sve, tuga jednog, tuga svih. I bezgranična solidarnost. S vremenom sam očvrsnuo, postigao neki filozofski mir i samokontrolu. Ali pre nego bilo šta kažem ili uradim, prvo zapitam svoje srce da li je to u redu. Ne znam da li je i savest u srcu, samo znam da nema sile koja bi me naterala da se ogrešim. Čak ni o one koji mi nanesu zlo. Ne volim da govorim o svojim vrlinama, ali srećan sam što umem da praštam.''

Mentalne sposobnosti: ''Od mojih mentalnih sposobnosti posebno izdvajam pamćenje, brzo čitanje i koncentraciju. U školi su se ''šegačili'' sa mnom. Dali bi mi da jednom pročitam stranicu teksta, a ja bih posle sve ponovio od reči do reči. Danas ne pamtim kao nekada, ali brzo čitam, lako uočavam i dobro memorišem najbitnije. Što se tiče koncentracije, mogu da se udubim u problem i sagledavam stvari ne prema pojavnim oblicima već u kontekstu njihove suštine. Pre nego bilo što kažem ili napišem, prvo zastanem i u mislima ''premotam ceo film''. To činim i u javnim nastupima.''

Istinoljubivost:  ''Jedino je život u istini dostojan čoveka.''

Najviše me ljuti: ''Nečoveštvo. Spremnost da se slaže, podvali i podmetne drugome. Da se zlouopotrebi nečija dobrota. Uđe u bilo čiju privatnost i intimu.''

Mudrost: ''Koliko znam, do sada je mudrost najednostavnije definisana u molitvi Sijuks Indijanaca: ''Bože, daj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da izmenim, hrabrosti da izmenim stvari koje mogu i mudrosti da uvek mogu da ih razlikujem!'' Ja bih dodao i da istrajavamo na tom putu.''

Rečitost:  ''Veoma sam odgovoran prema rečima. Reč leči, ali i ubija, ohrabruje, ali i omamljuje, nosi istinu, ali i laž. A ko ima savest, svaka izgovorena reč mu se vraća kao eho. Zato vodim računa da kažem što mislim – ''rekoh i spasih dušu svoju''- ali da nikog ne povredim i da ne koristim teške reči. To u ovoj profesiji i nije prednost, ali uvek sam se čuvao i od praznoslovlja i mnogoslovlja. Uostalom, mislim da dela svedoče reči, a ne obrnuto. Demagozi su velika opasnost u politici.''

Posvećenost radu: ''Apsolutna. Uvek radim ono u što verujem, a verujem u ono što radim i sav sam u tome. Ne sećam se kad sam bio na odmoru, nemam vremena ni za porodicu i čini mi se da sam postao radoholičar. Osećam da mi je potreban odmor, ne ni zimovanje ni letovanje, već jednostavno ćutanje … Željan sam monaškog mira, iako nisam ni monah, još manje svetac''.

Odmor: ''Samo kad sam sam sa sobom.''

Prisluškivanje i praćenje: ''Prisluškivali su me i pratili i u Miloševićevo vreme. Tada sam bio obeležen, pa sam izbegavao prijatelje, posebno iz Vojske, da ih ne dovedem u nepriliku. Prisluškuju me i sada, pa se ponekad, u razgovorima koje vodim, poigram s njima. Odlučno se protivim takvom ponašanju. Ljudi koji se time bave, neka rade posao koje im je društvo poverilo, a ne da traže neprijatelje tamo gde ih nema.''

Novac:  ''Neko je rekao: dok sam bio mlad mislio sam da je novac najvažnija stvar u životu, a sada, u poodmaklim godinama, znam da je najvažniji. Ne slažem se s tim. Novac je značajan, ali ne i najznačajniji. Ako ste nedorasli, on može da slomi čoveka, da ga sruši, pretvori u ruinu. Novac, kao i slavu i popularnost, treba umeti nositi. Želim novac samo u meri da svojoj porodici i sebi obezbedim pristojnu egzistenciju. I uvek ću uspevati da ga toliko imam. Kad ne bih radio ovo što radim, kopao bih kanale, radio bilo šta, nijednog posla se ne stidim, ali nikada više neću biti gladan. Znam šta je sirotinja. Dovoljno sam bio gladan u detinjstvu.''

Pokušali su da me kupe: ''Da sam pristao, mogao sam imati vilu na Dedinju, račun u Švajcarskoj i sve ostale udobnosti o kojima mnogi sanjaju. Umesto toga imam miran san.''

Navijač: ''Zvezdaš sam od malih nogu.''

Kafana: ''Ne volim kafanu. Tamo idem samo kada ne mogu da izbegnem. Nestrpljiv sam i nemam vremena za duge priče i sedeljke.''

Piće: ''Sam i u svojoj kući nikad nisam popio ni kap alkohola. Smeta mi i teško ga podnosim. Popijem ponekad poneku čašicu, s prijateljima, posle napornog dana. Na žalost, i to su neki pokušali da zloupotrebe. I to uglavnom oni koji su s alkoholom od jutra do sutra, čije se ruke ne mogu da smire od pića. Ja sam se svojevremeno bavio problemom lečenja ljudi od alkohola! Smatram ga velikim porokom. Imam dva sina i ni jedan od njih niti pije niti puši.''

Pušenje:  ''Užas. Pušim već skoro 40 godina. Iako bih morao da ostavim, ''trošim'' u poslednje vreme i po nekoliko kutija dnevno. Izgleda da su u pravi oni koji kažu da je ''lako'' ostaviti pušenje. Znate za ono: Ostavljao sam ga najmanje 100 puta.''

Vojska: ''Bio sam najmlađi general JNA, načelnik njene uprave za informisanje i moral. Četiri puta sam vanredno i prevremeno unapređivan.

Aktivna vojna služba prestala mi je na sopstveni zahtev 20. maja 1992. godine. Neposredni povod za to bilo je neispunjeno obećanje dato roditeljima tadašnjih vojnika JNA da će im se deca sa ratišta u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini vratiti do 19. maja 1992. godine.

Portparol JNA:  ''Bio sam prvi čovek u uniformi koji ne misli uniformisano. Pretpostavljeni mi to nisu tolerisali, ali su morali da me trpe, jer me je javnost prihvatila, a nisam imao nikakvih dugova da bi me ucenom ušutkivali. Kad im je zasmetala moja otvorenost, doveli su drugog.''

Depolitizacija vojske: ''Bio sam među prvima koji se zalagao za depolitizaciju vojske i usprotivio instaliranju Pokreta za Jugoslaviju u JNA. I SK i Pokret za Jugoslaviju bili su već anahronizam. To su mnogi uviđali, samo je trebalo hrabrosti da se to javno kaže.''

Čast pozova: ''Nisam bio ni prvi ni jedini oficir koji je sačuvao čast i održao zadatu reč. Major Tepić u Bjelovaru i mnogi drugi, nažalost danas bezimeni, a to što su zaboravljeni je greh i sramota, sačuvali su čast i herojstvo srpskog vojnika. Moja sudbina, u odnosu na njihovu, nije ni vredna pomena, ali nisam više mogao da podnesem da vojnike porodicama vraćamo u kovčezima … U maju 1992. godine dao sam reč roditeljima da će im se deca vratiti kući do 19. maja. U svesti mi je bila istina: nema te ideologije koja je vredna ljudskog života. A borba za tada već propalu stvar, nije bila ništa drugo nego ideologija. Tako sam, 20. maja 1992. godine, skinuo uniformu i otišao. Mnogi misle da imam penziju. Nemam je. Iza mene je ostala blistava vojnička karijera najmlađeg generala i doktora nauka u bivšoj JNA, koji ništa nije stekao vezama i poltronstvom i koji je do kraja službe sačuvao svoje ja. I ni za čim ne žalim. Posle sam pokušavao da radim nešto privatno, ali ja nisam rođen za privatni biznis.''

Nisam bio ni Titov general ni dezerter:  ''Svako ima pravo da misli šta hoće, a ja kažem da sam oduvek bio i ostao svoj. U JNA, u kojoj sam položio zakletvu, ostao sam do poslednjeg dana njenog postojanja. Da nije bilo te zakletve - otišao bih iz Vojske i ranije. Ne zbog nje kao institucije, ja Vojsku i dan danas volim, već zbog tadašnje politike koja je Vojsku instrumentalizovala. Na žalost, i danas vrsni stručnjaci i oficiri beže iz Vojske.''

Preimenovanje Vojske: ''Početkom 92, posle raspada zemlje, javno sam se zalagao da se Armija preimenuje u Srpskocrnogorsku vojsku, a ne Vojsku Jugoslavije, jer Jugoslavije više nije bilo, pa zašto se stideti da armiju nazovemo rodnim imenom. To što nismo učinili tada, uradićemo, izgleda, sada. Progovorio sam i o kriminalu u Vojsci i prozvao admirala Mamulu, ranijeg saveznog sekretara za narodnu odbranu. Posle toga Milošević me je pozvao na razgovor, sećam se, pažljivo me slušao dok sam govorio, a zatim iskritikovao, ali ni ja njemu nisam ostao dužan. Osetio sam da me nije voleo, ali me je poštovao. Kad sam napustio Vojsku, čuo sam da je s olakšanjem primio tu vest.''

Milošević: ''Dok je bio na vlasti, smatrao sam ga najvećim krivcem za lošu politiku koja je dovela do stradanja celog naroda. Sada, kad je u Hagu, gledam ga kao čoveka, želim mu da sačuva zdravlje i uspe da odvoji individualnu od kolektivne odgovornosti. Pri tome ne mislim samo na njega.

U ''slučaju Milošević'' može se i treba odvojiti pojava od čoveka, nosioca. Poučeni iskustvom iz njegovog doba, treba da shvatimo da su koristoljublje i poltronstvo s jedne, a bahatost, gordost, narcizam, s druge strane, uzrok mnogih naših zala i to treba prvo dijagnostikovati, pa onda amputirati iz politike. I Milošević je bio marioneta te naše nesreće. Godilo mu je laskanje i udvorništvo potčinjenih i to je nagrađivao, a kad nije više mogao, prodali su i njega i našli nove sponzore. S druge strane, njegova gordost i osionost proizvodila je lako predvidljiv model ponašanja, kojim su naši protivnici vešto manipulisali i postigli što su želeli.''

Korupcija: ''Sklonost ka korupciji nije samo krivično delo, već i nacinalna opasnost. Zato sam u Vladi Srbije i želeo da se uhvatim u koštac sa tom srpskom hobotnicom. Ali, pogrešio sam, kao i većina naroda koja se nadala da je 5. oktobar 2000. početak postmiloševićevske Srbije.

Na žalost, blizu je istini činjenica da smo ipak lider i to među korupcionaškim zemljama. I to je srž naše drame.''

Antikorupcijska komisija: ''Kada sam na čelu antikorupcijske komisije došao do nekih saznanja, izgleda da su neki shvatili da je đavo odneo šalu i bilo je - oni ili ja. Hvala Bogu što sam prošao ovako kako sam prošao, moglo je biti i gore.

Videćemo svi ko su to ''oni'' za godinu - dve kad se više neće moći skrivati imena onih koji su pokupovali pola Srbije.

To zvuči zastrašujuće, ali zar nije bilo zastrašujuće i ono što nam se već izdešavalo posle 1990. Ko je verovao onima koji su upozoravali, a i ja sam jedan od tih, na raspad zemlje, ratove, pomeranje naroda sa viševekovnih ognjišta, tragediju Kosova i Metohije, NATO bombardovanje?

Nažalost, sva moja dosadašnja predviđanja su se obistinila. Ovo, najnovije se može preduhitriti. Zato postoje izbori. I svi građani moraju na sebe preuzeti odgovornost za njihov ishod.''

Žene:  ''Sve što se u vezi sa tim ženama desilo, smatram jednom od svojih većih pobeda u životu. Ne kažu uzalud da je najveća životna pobeda, kad pobediš sebe, pogotovo kad imaš užasan poriv i potrebu da braniš čast, ime, porodicu. Nisam branio sebe od njih, ali sam odbranio njih od sebe. Da sam se spustio na nivo onih koji su sve organizovali i vodili, kajao bih se ostatak života. Umesto toga, ja sam zadovoljan čovek. ''Otkako mi je kuća izgorela bolje vidim mesec'', glasi jedna japanska poslovica, a i ja se tako osećam. Usput, sve krivične prijave protiv mene su odbačene.

U mom odnosu prema ženama ništa se nije promenilo. Mogu vam priznati, da su mi, posle svega što se dogodilo, one postale i privrženije kao predsedniku Stranke. To mi je bila, možda, čak odlučujuća podrška da ne klonem duhom, mada sam po prirodi istreniran da sve podnosim stoički, ali me bolela patnja mojih najbližih. Nikad o ženi ništa loše ne bih rekao, javno, pa ma kakva bila. Za mene su majka, sestra, žena uopšte, reči koje izgovaram s pijetetom. To je i u biću srpskog naroda. Nije ovde slučajno, od svih svetaca, najjači kult Bogorodice i svete Petke.

Verovatno sam taj odnos sam poneo iz porodice u kojoj sam rođen. U svakoj ženi ja vidim nečiju sestru, majku ili kćerku. Imam dve sestre – Snežanu i Vukosavu – Vukicu. Kaže se da je sestrinska ljubav najsnažnija. To i ja osećam. U životu ljudi sve je moguće: da brat digne ruku na brata, otac na sina, ali se gotovo ne zna za primer, čak ni u istoriji ratovanja, da je sestra digla ruku na brata. Sestre su, po pravilu, iznad mere solidarne sa braćom. Zato mi je žao što moji sinovi neće doživeti sestrinsku ljubav. Ali sam ih učio da poštuju tuđe sestre.''

Izbeglice: ''Tužan sam i zbog stotina hiljada naših pečalbara, koji su oduvek, a naročito poslednjih godina, pošli ''trbuhom za kruhom'' u zapadne zemlje. Srećem mnoge, pa i one koji su zaista uspeli, ali ni jednog da je potpuno srećan. Svoj zavičaj i svoja zemlja su neodvojivi od majčinske topline, koju smo poneli iz kolevke. Zavičaj se ne može iz srca amputirati. Pesnik je poručivao ''Ostajte ovdje'', a ja poručujem vlastodršcima: ne terajte decu iz zemlje. Političar sam i zalagaću se da Srbija bude domovina i za stotine hiljada onih koji su iz nje voljno ili nevoljno otišli i da oni ne budu emigranti, apatridi, već naši ambasadori u najširem smislu, poslovni partneri, kulturni atašei, gde god da su. Naši poslovni ljudi tamo mogu prodavati naše prozvode, kulturni poslenici praviti kulturne i umetničke veze sa svetom, naučnici i profesori predavati naša znanja i duhovne vrednosti. Nikolaj Berđajev, ruski izbeglica i pravoslavac, doktorirao je u Engleskoj i predavao filozofiju religije na Kembridžu i Oksfordu! I naš Tesla, koji se bavio sasvim drugim, nije se predstavljao kao kosmopolita. Naprotiv. Tvrdim da, što se tiče našeg ''puta u Evropu'', mi već imamo hardver, samo nam treba softver i da se sve umreži. To je posao vlasti. Preko naših ljudi, mi smo već u svetu, samo im treba dati akreditacije, vratiti im domovinu i pravo glasa u njoj. I uslove da mogu da se vrate, kad god požele. A kada budemo svet, ovi što sada rastu i školuju se neće morati ni da idu odavde.

Tu priča se priča o zavičajnoj nostalgiji ne završava, već  počinje, ali ne o mojoj nostalgiji već osnovnim ljudskim pravima naših izbeglica koja ova država mora da zaštiti. Kad susrećem naše raseljene i prognane ljude, a njima je zavičaj istrgnut iz srca, divim im se kako to stoički podnose. Dok se ratovalo i ginulo, ovde su svima bila puna usta ''o borbi za srpske nacionalne interese i naš narod tamo''. Sada je taj narod ovde, ili u rasejanju. Kako brinemo o njemu? Kome može savest biti mirna kad masa njih već tolike godine živi u izbegličkim kampovima. Ma logorima, da se ne lažemo. Šta je ova država uradila za njih? Zašto im nije pomogla da se bar bore za svoja prava pred evropskim sudovima u Hagu i Strazburu, umesto da im advokati to krvavo naplaćuju? Ko vodi računa o nestalima? Odgovor na ta i mnoga druga pitanja je možda najpreči moralni izazov za buduću nadam se, narodnu vlast.''

SPC: ''Nije banalna stvar što je, u međuvremenu, i SPC prigovoreno da se služi govorom mržnje. Ne verujem da se desilo igde u svetu, osim u totalitarističkim režimima, koji su imali neograničenu vlast i nad telima i nad dušama svojih podanika, da političari sude Crkvi. A na čelu naše Crkve je Patrijarh Pavle, svetac koji hoda. To su, ako sam dobro upoznat, prvi uočili pripadnici katoličke konfesije! Ima nas, na žalost, kojima ništa nije sveto.''

Mladi: ''U medijskim kampanjama mladima poručuju da budu strpljivi, što je suludo. Oni ne treba da se uče strpljenju, već svaki dan da troše energiju. Žalosno je što i oni, dok čekaju privredni preporod i sami sade ''biljčice'' pa i u saksijama i na terasama. Koliko su para potrošili na sulude medijske kampanje, mogli su im napraviti i igrališta i bazene i organizovati povoljno učenje radnih veština koje će im koristiti u životu.

Besposličarenje je uvek opasno. Rešenje je u pristupačnom školovanju, zapošljavanju, radnoj i socijalnoj zaštiti. Pre toga, u zakonskom kažnjavanju svih manipulacija.''

Droga: ''Većina naroda misli i da vlast direktno podržava narko mafiju. Ne sećam se da su skoro nekog ozbiljnijeg trgovca drogom uhapsili. Pa u školi, gde ima više droge nego na tehno-žurkama, svi učenici znaju ko se drogira i od koga kupuju. Samo ne znaju roditelji, nastavnici, direktor i naravno ministri odgovorni da to znaju i spreče. Zašto zavera šutnje?

Pojedini političari zagovaraju legalizaciju tzv. lakih droga. Ti ljudi nisu normalni! Nema lakih i teških droga. Sve one podjednako i trajno oštećuju čoveka, čine od njega bogalja.''

Diktatura: ''Iz nauke o politici poznato je da su beda, isfrustriranost, strah, sigurna socijalna baza za diktaturu. Naš se narod kroz istoriju dosta napatio, uključujući i ovo vreme, i nadam se, shvatio da ga diktatori mogu baciti u još veću bedu.''

Ekstremizam: ''Nacionalisti s jedne i globalisti i mondijalisti s druge strane, kao krajnje političke opcije,  su dva kraja iste batine. Oni hrane jedni druge. Ja isuviše volim svoj narod i zemlju, da bih bio ili jedno ili drugo. Inače, nemam ništa protiv ničijih ubeđenja, to je uostalom i Ustavom zagarantovano, ali neka od tih ubeđenja ne prave profesiju, ni u politici, niti bilo gde u javnom životu.

Nacionalisti tvrde da brane veru, otadžbinu, kulturu … Sačuvaj me, Bože, takve odbrane. Svaki nacionalizam izaziva tuđi nacionalizam, e pa onda se zaista treba braniti. Vera i nacionalne vrednosti se neguju, i time najbolje brane. Posao političara je da garantuju ustavne i zakonske slobode za to, i spreče bilo kakvu diskriminaciju po tom osnovu. To je i suštinsko opredeljenje Socijaldemokratije i drago mi je što se to prepoznaje, posebno u nacionalno mešovitim sredinama, recimo u Sandžačkom kraju, a to sudim po broju ljudi koji su se pojavili prilikom prikupljanja potpisa. Radni narod, pogotovo one u najamnom odnosu, prvenstveno eksploatišu njihove gazde, a nacionalisti ih samo još više guraju pod njihovu samovolju.''

Kosovo: ''Kao da smo u svim ovim problemima, i bavljenju sobom zaboravili na Kosovo, a ono je najveći i nacionalni i nacionalistički i globalistčki problem. Izgleda kao da smo jedva dočekali da vruć krompir prebacimo u ruke drugima. Bivša vlast ga je prepustila svetu, a mi, kao da smo nasledili taj miraz. Kao da čekamo da kosmetski problem reši neko drugi. Manipulišući strahom od srpskog nacionalizma, Kosovom vlada albanska mafija, albanski makroi, belosvetski šljam. A ko su žrtve? Albanska sirotinja. Istina je da je većinsko stanovništvo tamo albanska sirotinja. Zar ne mislite, da je Srbija sređena zemlja, u kojoj vlada Zakon i radnopravna zaštita, taj narod radije živeo s nama nego u vlasti mafije, kojoj ništa nije sveto. Uveren sam da i u tome narodu, kao i u našem, još tinja čojstvo, a ne podaničko sluganstvo, samo mu treba dati prostor i vratiti poverenje u Državu, koja po definiciji služi tome da štiti narod, njegovu imovinsku i ličnu sigurnost.''

Vojvodina:  ''Sa najširom autonomijom, ali uvek u sastavu Srbije.''

Crna Gora: ''Samo političkim laicima i diletantima može da padne na um da ruše ono što je stvarano decenijama, da ne kažem vekovima. Odlučno sam za očuvanje zajedništva Srbije i Crne Gore.''

Globalizam:  ''Obmana je da su globalizam, mondijalizam pa i komunizam rešenje za miran suživot u lokalnim i globalnim višenacionalnim sredinama i uslov brzog ekonomskog napretka. I u Svetom pismu piše da je Bog stvorio različite narode i svakom dao svoj jezik. To je datost, koju niko ne može promeniti. Pa ni globalisti. Za razliku od nacionalista koji nas uvode u ratove i doprinose fizičkom istrebljenju, globalisti uništavaju duhovnu srž naroda, njegov etos, prave od njega zombije. Pa ako još ''prodaju veru za večeru'', onda možemo u novom svetskom poretku biti samo sluge ili prosjaci, bez imena i imanja.

Ne slažem se da, kao zemlja u tranziciji, podlegnemo svetskom trendu ''sila boga ne moli''. Prvo, duhovno biće možemo i moramo sačuvati. Ne shvatam one koji misle da je sramota biti Srbin, da je to nešto ružno i balkansko, koje tako bezimeni, ponizni i servilni prose po svetu. Šta je smetalo Tesli što je Srbin. Ili, najnovije, našim sportistima. A oni jesu globalne veličine. Ako izgubimo duhovnu osnovu nacionalnog bića, onda nam ni zemlja neće predstavljati vrednost. Bićemo kolonija indonezijskog tipa. Mudri indijanski poglavica je odbio ponudu ''belog poglavice'' rečima: ''Kako mogu da ti prodam zemlju. Pa mi je nismo nasledili od svojih dedova, nego posudili od svojih unuka''. Mislimo o tome i u ovom procesu privatizacije koja je u toku. Tu se dešavaju užasne stvari. Socijaldemokratija je za privatizaciju, ali ne i za otimačinu, za prodaju čak i vitalnih kapaciteta u bescenje.''

Partnerstvo za mir: ''Jesam za sve što može da bude od koristi mome narodu i mojoj zemlji.

I pored svih iskušenja i opasnosti, mi opet srljamo u megalomaniju. Nekada smo bili lideri nesvrstanih, pa lideri u borbi protiv novog svetskog poretka, a sada nam se nudi liderstvo na Balkanu. Poručujem da budemo skromni, svesni svojih mogućnosti i da prvo počistimo svoje dvorište. Ako radiš što moraš i doći će što može. Setih se ilustracije iz nekog marketinškog udžbenika. ''Bili dva suseda, oba krojači. Jedan je na svojoj radnji napisao reklamnu poruku: najbolji krojač u gradu, a drugi: najbolji krojač u ovoj ulici''.

Sigurnost: ''U ovoj zemlji niko se ne oseća sigurno. Najviše žalim što se polako topi i jedna od najvećih tekovina petooktobarskih dešavanja. Ljudi se ponovo osećaju ugroženim. Nestaje im osmeh sa lica.

Lično se osećam bezbednim, jer sam, kako narod kaže, ''operisan od straha''. Ne znam da li je to mana ili vrlina, ali može biti problem, jer mi nedostaje taj instinkt. Ni u ludilu ne pomišljam da imam m obezbeđenje. Ne bojim se za sebe, ali da nečije dete nastrada štiteći mene, posle toga ni moj život više ne bi imao svrhe.''

Prošlost: ''Prošlost u životu svakog čoveka i naroda je značajna. U svakom od nas na neki način žive vekovi. Na žalost, od prošlosti ne može da se živi, ali može i mora da se uči. Zato sam ja uvek okrenut sutrašnjem danu.''

Političari sa bilborda: ''Želim im da trajno ostanu samo na njima.''

Niski udarci u politici: ''Ima ih koliko hoćete. Ja sam samo jedanput u životu bio u iskušenju da uzvratim. Na svu sreću, odoleo sam. Ne bih želeo da se ponovo suočim s iskušenjem takve vrste.

Nažalost, danas je mir prepreka za politiku, gde su sva sredstva dozvoljena,  ali se nadam da će se i u politici vremenom uvrežiti neke osnovne norme kulturnog ponašanja. Moj mir ne znači isto što i istočnjačka nirvana. To je kad čovek postigne kontrolu nad sobom, kad ume da se odupre iskušenjima, kad je tolerantan prema ljudima, ali ne i prema lošim pojavama. Kaže se: pronađi svoj mir i spasićeš hiljadu drugih. Taj mir je u suštini bitka za dobro i nepristajanje na kompromis sa svojom savešću. To nije tolerancija prema zlu, već upravo obrnuto, bitka protiv njega. Ne prljavim sredstvima, već radom, redom i disciplinom, naročito zakonskom. Ali uslov je da prvo čovek sam sebe disciplinuje. To sam dobro uvežbao za 28 godina vojne službe.

Naša politička scena je užasno prljava i na njoj možete svašta očekivati. Da je sreće, naš bi narod pričao o godišnjim odmorima, pročitanim knjigama, pozorišnim predstavama, bavio se svojim životom. Politika je postala za ovaj, osiromašeni narod, besplatna zabava. Zato ni ja nisam izuzetak. Nedavno sam, na primer, saznao da sam trgovao naftom, iako ni jednu kap nikada i nikome nisam prodao. Te, upleten sam u šverc cigareta, iako to nisam učinio ni sa jednom paklicom. Neki me proglašavaju čovekom DB-a, iako i ptice na grani znaju da sam bio i ostao na njihovom udaru. Kažu da je povodom mog unapređenja u čin generala, na VMA priređen gala prijem, da mi je doneta čak i generalska uniforma, da sam je obukao i prošetao se u njoj u bolničkoj sobi, a ničega od toga nije bilo – ni prijema, ni uniforme, a ja sam, zbog diskushernije, bio prikovan za krevet. Nisam mogao ni da se pomaknem, a kamoli da šetam. Bio sam i vlasnik banke. Iz njihovih usta u Božje uši; nemam ni štednu knjižicu. Ne osećam grižu savesti prema bilo kome. Uvek sam se držao devize: ako ne mogu da pomognem, neću da odmognem. Uvek sam nastojao da sejem samo dobro. Nigde nije više laži nego u politici. Postoje namerne i nenamerne laži, ali posledice su iste. Laž je vrh oštrice mača zla. Začetak svakog zla.''

Savez Komunista: U SK sam bio bio uvučen i karijerom, i prirodom posla i, kako da ne, verom u neke ideale. Bila su to specifična vremena, gotovo svi oficiri bili su u Savezu komunista. Ja sam i u njemu uspevao da sačuvam dignitet. Znate, dok je čovek unutar strukture, zaokupljen rešavanjem svakodnevnih zadataka i kad oseti zadovoljstvo što se izborio za neku svoju istinu, ostaje vezan nadom da će moći učiniti i mnogo više. Ako si vani, ne možeš ništa, osim da budeš beskoristan i sebi i drugima. U SK sam primljen u 18-oj godini. Tri godine sam kao politički radnik bio i u Predsedništvu CK SKJ. Bila je to za mene najveća škola. Tamo sam naučio da globalno mislim, da u moru društvenih pojavnosti uočavam najvažnije. Tamo sam usavršio i politički jezik i ''pisarski zanat''.

Dosta rano sam shvatio da to nije ono pravo, ali od rada u Predsedništvu 1980. i definitivno. Još tada sam bio siguran da se primičemo velikoj drami. Porazilo me je kad sam shvatio da su mnogi ljudi, praktično kompletna državna i partijska elita, izdvojeni iz nacionalnog i narodnog bića i da svesno ili nesvesno naciju i državu vode u sunovrat, čak i rat.''

Autoriteti: ''Ne priznajem autoritete. Izlazio sam na kraj sa pretpostavljenima. Kako s kojim! Ali nijednom se nisam dodvoravao.

Vazda sam bio svoj, ali sam sa Socijaldemokratijom, čiji je jedan od osnovnih slogana: ''Ko je s nama, naš je prijatelj, ko nije sa nama, nije naš neprijatelj'', ulazio u razne političke koalicije i pravio kompromise. Realnost je bila takva da smo morali zajedno da rušimo bivši režim i menjamo sistem. Zadovoljan sam što smo ovo prvo uradili, ali ne i drugo, jer se to ne može sa konglomeratom svih mogućih političkih opcija. Za to su potrebni izbori, i to ne jedni i ne svake četiri godine, već i češće. Samo serijom izbornih utakmica možemo olakšati tranzicione muke i relativno brzo doći do stabilnog demokratskog poretka.

General u politici:  ''I generalima je mesto u politici. Kao i agronomima, lekarima, profesorima, seljacima i mnogim drugima. Šta su bili De Gol ili Ajzenhauer? Politika je moj zanat već 30 godina. I više od toga – ona je, izgleda, moja sudbina.

I general može biti demokrata, jer u Vojsci ima više demokratije nego u nekim strankama koje sebe nazivaju demokratskim. Zar su rad, red i disciplina u suprotnosti sa demokratijom? Razume se da nisu.''

Uzor: ''Uzor u politici mi je Ulof Palme. Na žalost, nije više među živima. Jedino njegovu fotografiju imam u svojoj kancelariji.''

Poređenje: ''Kaže se da su grabljivice uvek u jatu, a orlovi sami i svoji. Naša stranka, Socijaldemokratija, prekalila se, očistila i nije nikad bila homogenija. Ponosim se njome. Zov novca i vlasti retki mogu da nose. To se najlakše radi u jatu, među vranama. Ja tu ne pripadam. U politici je trajanje života suprotno onom u prirodi. Ne spadam u instant političare, odavno sam u njoj. Sledim ideju koja će vremenom biti dominantna, jer je najbliža interesu većine stanovništva, a ispred sebe ima interes naroda.''

Politička scena: ''Imamo najprljaviju političku scenu u Evropi, na kojoj se trguje svime – od ljudskih sudbina, poslaničkih mandata do cementara, gde praktično ništa nije sveto.

Što je najgore, gotovo sve su uključili u tu trgovinu. Kad četverogodišnja devojčica pita mamu po izlasku iz banke: ’’Mama, šta si kupila teti pa ti je dala platu’’, zapitate se može li biti gore. Tvrdim - može, kad sam video da su doveli kamere na najveću srpsku svetinju Hilandar i tamo slikali reklamni program za izbornu kampanju. To nije radio ni Milošević. On je tamo išao helikopterom, ali se nije slikao, bar koliko je meni poznato.''

Reformska Vlada: ''Ne kažem da nisu ništa dobro uradili i da su svi tamo loši, ali za ukupni utisak meni je najvažnije kako ljudi žive. Da li imaju posao, dobre i redovne plate i penzije ... Zar mislite da je slučajno, bensedin, posle hleba, mleka i cigareta, danas najprodavaniji artikal. Ako su deca gladna, gola i bosa, ko pati? Ko ujutru lista novine, počevši od crne hronike i koga se boji da će naći? Kad je u ovoj zemlji bilo više oceubistava, bratoubistava, čedoubistava, a u našem jeziku i ne postoji izraz za ubistvo majke ili sestre, a dešava se sada.''

Seča kadrova: ''Započeta seča stručnjaka iz proteklih režima nastavljena je i posle 5. oktobra. Znam čoveka, doktora nauka, redovnog profesora i stručnjaka od ugleda i izvan ovih prostora, koga su 5. oktobra makli s mesta rukovodioca i zamenili ga njegovim asistentom. Srećan sam zbog onih koji su preživeli seču i ostali na svojim mestima. Svaka loša vlast se boji autonomnih, neposlušnih i nepotkupljivih, naročito pametnih ljudi, pa i onih od autoriteta i poštovanja u svojoj sredini, ako i nemaju formalno obrazovanje. Više nikada sa rukovodećih niti drugih odgovornih mesta politika ne sme da sklanja takve ljude. Socijaldemokratija želi da na takva mesta, od fabrike i bolnice do Vlade, dođu sposobni a ne podobni.''

Kandidatura: ''Kandidovao sam se za mesto predsednika Republike. Posle svega što sam u životu prošao, a prošao sam mnogo, ponekad kažem da sam proživeo bar tri normalna ljudska života, a ''od čega ne poginuh, od toga ojačah'', mislim da sam u najboljim godinama za ozbiljan javni posao. Sada je u opciji ta funkcija, za nju se još u martu opredelio Glavni odbor Socijaldemokratije, a posle jednodušnog zaključka da samo socijaldemokratskom političkom strategijom Srbija može da izađe na pravi put, ta odluka je i ozvaničena. Nismo smeli da dozvolimo da ovi izbori proteknu bez predstavnika socijaldemokrata. I zbog sudbine socijaldemokratske ideje i prakse koja je dominantna u Evropi, i zbog Srbije.

Svi kandidati za svoj program kažu da je najbolji. Ja ne samo da kažem, već i mislim tako. Nema čoveka u Srbiji, bez obzira na naciju, veru i političku opredeljenost kome nije stalo do vrednosti za koje se socijaldemokrate zalažu.

Nemojte to da shvatite da sam rekao da sam rođen za predsednika … Pojasniću. Veoma rano, dok sam bio dete, uočili su ljudi kojima sam bio okružen razliku između mene i mnogih mojih vršnjaka. Dok su neki bili preterano zavisni od roditelja, čak ih svojim zahtevima i neodgovornošću opterećivali, ja sam brinuo da im ne otežavam život, da im pomognem na svaki način, da im se odužim za njihovu ljubav i žrtvu i zaključio da ću to najbolje moći ako učim i živim tako da se nikada ne postide zbog mene, naprotiv, da se ponose. A, kako je ''dete otac čoveka'', takav sam i danas, s tim, što ljubav i odgovornost koju sam u detinjstvu osećao za roditelje, braću i sestre, sada osećam ne samo prema najbližima, već i prema ljudima uopšte. Uvek sam više brinuo o drugima nego o sebi. Zato ne mogu da ostanem po strani, ni sada kad su tri četvrtine građana Srbije gladni ili na ivici egzistencije, čak i pred opasnosti da izgube i nadu i dedovinu. To je i odgovor na pitanje o samospoznaji smisla i svrhe života.

Bilo je predloga da se predsednički kandidati podvrgnu testiranju inteligencije. Nemam ništa protiv. Bio sam svojevremeno na takvom testiranju i sećam se da mi je koeficijent bio natprosečan, preko 130. Pa zar bih silne škole, a pošao sam u školu sa 5 godina, završavao kao najbolji u generaciji, a da pri tom nikad nisam bio knjiški ''moljac''. Gimnaziju u Prokuplju završio sam u 17-oj godini kao odlikaš, na Akademiji KOV prosek mi je bio 9,89; u Visokoj vojnopolitičkoj školi 9,56; a u Komandno-štabnoj školi operatike 10,00. Magistrirao sam 1978, a doktorirao 1988. godine. Sve moje službene ocene su bile ''naročito se ističe''. Četiri puta sam vanredno i prevremeno unapređivan. Bio sam najmlađi general u JNA. Vera u sopstvene sposobnosti i obrazovanje daju čoveku autonomiju. Takav čovek će teško prihvatiti da bude pion u tuđim rukama. Ali i to treba znati nositi i ne zloupotrebljavati. Mislim da je ne manje važna od intelektualne, emotivna strana ličnosti. Čovek bez emocija, posebno bez savesti, podložan je iskušenjima i može lako postati monstrum.

Nisam angažovao marketinšku agenciju za ovu kampanju. Ne samo zbog para. Pa ja sam nekada vodio službu za inofrmisanje i propagandu i znam da je istina najbolji marketing. Naravno, samo za političara koji misli da traje.''

Izbori: ''Zahtevam parlamentarne izbore, jer su protekli bili plebiscitarni, dobili su mandat da sruše bivši režim, a ne da rade to što rade. Ja stalno ponavljam, posle 5.oktobra, promenjena je vlast, ali ne i sistem.

Predizborna obećanja: ''Narodu se, a naročito sada, u predizbornoj kampanji obećavaju ''brda i doline'' i to sa postojećim sistemom vlasti i odnosa. Ne u potpunosti, ali pokušaću da objasnim fenomen da ljudi vole ''male slatke laži''. Posle jednog mitinga našem poznatom političaru prigovorio je prijatelj: ''Zašto lažeš narod?'', a on mu odgovori: ''To samo ti i ja znamo, a onih 100 hiljada budala ne zna''. Mislim da ta naklonost prema lažljivim autoritetima počinje u najranijem detinjstvu. Kad malo dete kaže mami da je tata nešto ružno uradio, biće kažnjeno i posle ubeđeno da je ''tata fin i da on to nikad ne bi učinio''. Tako ga odmalena uče da više veruje autoritetu nego svojim očima i ušima.

Zbog toga se male šanse normalnih ljudi u politici. Ali,  ja sam optimista. Prepoznaće ga ljudi. Istina, ako ne nađe put do uma, zbog toga što mnogi više veruju TV-u nego svom stomaku, naći će put do srca. Ubeđen sam da iskren čovek, koji govori iz srca, može preokrenuti stvari brzo, jer naš narod je i istinoljubiv i pravdoljubiv, samo je, nadam se ne još zadugo, bensediniran, prvenstveno zbog socijalne bede, društvene patologije i turbo kulture uopšte.

Naravno da narodu nisu dovoljni govori, pa ma kako bili iskreni. Ko svojim primerom ne svedoči ono što govori, uzalud mu posao.

S najvišeg mesta u Republici stigla je poruka: kome je do morala, neka ide u Crkvu! Ali, ići će i oni kad shvate šta su uradili, ali bojim se da će im biti kasno, i njima i nama ako ne progledamo.

Pade mi na pamet bajati vojnički vic, još iz vremena mojih ranih vojničkih godina. Drži komesar nastavu, objašnjava ulogu partije u socijalizmu i za to vreme prugom prolazi voz. On to iskoristi kao metaforu i kaže. ''Vidite, drugovi, onu prugu. E, to je naš svetli put u socijalizam. Ona lokomotiva je naša partija, a oni vagoni su naše republike i pokrajine. Vidite kako voz juri, juri, ali, drugovi, u vozu su i kočničari''. Završi on i prozove Miku da ponovi: ''Drug komisar, ona pruga je naša budućnost, ona lokomotiva je naša partija, oni vagoni su naši republike. I voz juri, juriiii, juriiiii, ali da nema kočničara ode, bre, sve u p. m.'' Iako bajato, zvuči aktuelno. Već sam rekao, da smo promenili garnituru, ali ne i sistem. A ni TV program. U vreme dnevnika i dalje gledamo iste političare, u pauzi za reklame, pampers pelene i higijenske uloške. Sve je to instant roba za jednokratnu upotrebu, čast izuzecima. Ali u međuvremenu, oni lepo žive a obezbediće i svoje unuke. Da, i još se hvale da žive od plate od 12 –13.000! Sve je to, sem retkih izuzetaka, uzeto od naroda. Seljaci su nekad dizali bune zbog desetine koju su plaćali kao porez, a sada svi plaćamo i po nekoliko puta više. I ko gazduje tim novcem. Samo da ne bude kao u onom vicu, kad su isključili struju, pa krenuli po kućama da narodu kupe sveće.''

Vlast: '' Bio sam politički radnik u Predsedništvu CK SKJ-u, savezni poslanik u Veću republika SRJ, a kratko vreme i potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik vladine Antikorupcijske komisije.''

Socijaldemokratija: ''Po napuštanju vojne službe bavio sam se privatnim biznisom. U proleće 1997. godine, sa nekolicinom istomišljenika osnovao sam Socijaldemokratiju, koja je, nakon rušenja režima Slobodana Miloševića, kao članica DOS-a, učestvovala u vlasti. Bio sam prvi predsednik Socijaldemokratije i jedan od osnivača i lidera Saveza za promene i Demokratske opozicije Srbije.

Saznanje da mogu da budem zadovoljan samo u poslu kojim sam se toliko dugo bavio, i dok sam bio u vojsci, svega 6 godina bio sam na vojničkim, a ostatak na političkim dužnostima - vratilo me je politici, nastavku borbe za državu socijalne pravde, lične i imovinske sigurnosti, u kojoj svi koji žele mogu da rade i da žive od zarade, a oni koji ne mogu, da budu socijalno zbrinuti. Da mogu svi, pod jednakim uslovima da se školuju i leče i da lična ubeđenja – politička, verska, nacionalna ne budu ni preporuka ni prepreka za ostvarenja prava. Napokon, zbog toga sam odlučio i da se upustim u predsedničku utakmicu.

Svestan sam da je u sadašnjoj situaciji, osim dobrih namera, za tu funkciju potrebna i mudrost, kao uslov svih uslova. Kad saberem sve potencijale koje sam dobio od roditelja i Boga, sva znanja koja sam stekao u klupi ili u životu, sve emocije i iskušenja kojima sam odolevao, mogu i da zaključim da sam se i ''omudrio''.

I mudri car Solomon, kad mu je ponuđeno da dobije što poželi, zatražio je mudrost. Zemlje i narode su u istoriji predstavljali u pravilu - najumniji, najobrazovaniji, najugledniji. Prođe, naročito u demokratijama, posebno sada kad paralelno egzistira i virtuelni svet, stvoren medijskim sredstvima, i poneki ''lažni car'', poneki opsenar, ali to nije dobro ni za njega ni za narod.

Nije slučajno slogan moje medijske kampanje ''Istrajno nego šta!'' Socijaldemokratija i ja prvenstveno simbolizujemo istrajnost, doslednost. Samo istrajnošću, doslednošću i hrabrošću stvari se mogu promeniti. Iako živimo u vremenu brzine, za sve ima vreme. Test mudrosti je i znati prepoznati to vreme.

Socijaldemokratija je najsnažnija politička opcija u Evropi i dominira najvećim brojem zemalja Evropske unije. Zbog toga naša stranka nije mogla da dozvoli da predstojeći predsednički izbori u Srbiji proteknu bez predstavnika te političke strategije. Štetilo bi to ne samo širenju socijaldemokratske ideje i prakse u Srbiji nego i Srbiji kao državi koja želi da se vrati u Evropu i prihvati standarde i načela koje je afirmisao savremeni svet.

Moj izborni program polazi od činjenice da je Srbija zemlja u tranziciji, sa slabim demokratskim institucijama, opterećena opštim siromaštvom, bezakonjem i kriminalom svake vrste. Uvažavam iskorake učinjene u reformskom procesu, ali ih smatram jednostranim, pa i stihijskim.

Zbog toga se građani Srbije osećaju prevarenim. Ako dobijem podršku građana, učiniću sve što je u mojoj moći da Srbija bude zaista država – zasnovana na novom ustavu i zakonima koji će važiti za sve, istinska otadžbina za sve njene građane bez obzira na naciju i veru, prava matica iseljenim i raseljenim ljudima, čvrst oslonac Srbima u dijaspori, širom otvorena prema svetu, ali i aktivan činilac međunarodnih odnosa koju će svi uvažavati kao dostojanstvenog i ravnopravnog partnera.

Srbija će biti regionalizovana i decentralizovana, sa snažnom lokalnom samoupravom, autonomijom Vojvodine i Kosovom i Metohijom u svom sastavu.

Granice Srbije biće svetinja, ali neće biti smetnja ni za kakve integracione procese, posebno u ekonomskim, kulturnim i drugim odnosima sa bivšim jugoslovenskim republikama, ostalim susedima i zemljama koje pripadaju porodici modernih nacija i država. Osiguraćemo, pre svega osloncem na sopstvene snage i uključivanjem u svetske tržišne tokove, relativno brz ekonomski preporod. Podsticaćemo privatizaciju, ali ćemo sprečiti svaku otimačinu. Bićemo širom otvoreni za strane investitore, ali ćemo nastojati da svi vitalni kapaciteti ostanu u rukama naših ljudi. Obradive površine i šume tretiraćemo kao nacionalno blago. Hoćemo da seljak u Srbiji bude bogat i da se obnovi tzv. srednji sloj bez koga nema društvene stabilnosti.

Prema zdravstu, prosveti, nauci i kulturi odnosiću se s najvećom odgovornošću. Za lekove i uredne bolničke sobe mora da bude para, za veće plate prosvetnim radnicima takođe, jer samo zemlja koja ne misli o svojoj budućnosti zanemaruje te vitalne društvene delatnosti.

Objaviću rat siromaštvu. Na svojoj koži sam osetio šta znači život bez dovoljno hleba i u kojekakvim straćarama. Bio sam vojnik 28 godina i prema Vojsci i policiji, kao i uvek do sada, odnosiću se sa najvećim poštovanjem. Niko se više neće poigravati i na bilo koji način zloupotrebljavati i ponižavati njihove pripadnike.

 Srbija više neće ni sa kim ratovati. Umesto crnih zastava na našim kućama, želim puna porodilišta i otvaranje novih škola za đake prvake a ne prazna odeljenja u njima.

Završićemo započeti posao u borbi sa kriminalom i korupcijom. Ako ne iskorenimo to najveće društveno zlo, korupcija će iskoreniti nas.

Za svoj rad, saglasno Ustavu, odgovaraću samo građanima Srbije. O stanju nacije i države podnosiću im redovan raport najmanje jednom u mesec dana.

Tražiću prevremene parlamentarne izbore i insistirati da se novim ustavnim rešenjima olakša postupak koji nas vodi do lako smenjive vlasti. Neka vlade padaju i svaki dan ako treba, samo da Srbija bude stabilna i prosperitetna, na ponos naših mladih naraštaja.

Srbija sa mnom na čelu neće biti ni protiv koga. Dogovorićemo se i sa Zapadom i sa Rusijom. Neću dozvoliti da živimo ispred bilo čijih zidina i sakupljamo nečije mrvice.

Izbor Srbije je - Evropa.

Biće jake Srbije za vjeki vjekov.

Predsedništvo Socijaldemokratije

U subotu 22.09.2007. godine u Sedištu stranke održana je sednica Političkog saveta SD kojom je predsedavao prof. dr Dragan Veselinović, predsednik saveta.

Politički savet SD razmatrao je aktuelna politička zbivanja u Republici Srbiji. Zaključci sa ovog sastanka u vidu predloga stavova SD o najvažnijim političkim i društvenim pitanjima biće prosleđeni na odlučivanje Predsedništvu SD i drugim organima stranke.

Sednici je prisustvovao predsednik SD advokat Nenad Vukasović. 



INFO SLUŽBA SD

Nenad Vukasović predsednik SD i Dragoljub Krstić potpredsenik SD posetili su prošle srede Bačku Palanku gde su održali sastanak sa predstavnicima Inicijativnog odbora za formiranje Opšinskog odbora SD u tom mestu.

S obzirom da je u ovoj opštini veoma veliko interesovanje za rad SD, sa punim pravom, očekujemo da će Bačka Palanka biti još jedno snažno uporište socijaldemokratske ideje.

Nakon pomenutog sastanka Vukasović i Krstić imali su veoma zapažen nastup na lokalnoj televiziji Lasta.



INFO SLUŽBA SD

U ime Predsedništva SD i  svoje lično ime svim članovima i simpatizerima SD čestitam Ilindan, slavu naše stranke.

Drugog avgusta, na Svetog Iliju, 1903. godine osnovana je Srpska socijaldemokratska partija čiji je rad, posle dugog diskontinuiteta, obnovljen osnivanjem Socijaldemokratije. Shodno tome Delegati VI Kongresa SD odllučili su da  Sveti Ilija bude slava naše stranke.

Želim vam ličnu sreću, zdravlje i uspeh!

Nenad Vukasović, predsednik SD

Marko Obradović, član Predsedništva SD boravio je prethodna dva dana u Novom Sadu gde je učestvovao na seminaru Fridrih Nauman fondacije u okviru koga je održana simulacija sednice Saveta bezbednosti kao i više radnih sednica Parlamenta omladina političkih stranaka Srbije.

Pored predstavnika Socijaldemokratije na ovom skupu učešće su uzeli predstavnici podmladadaka Socijalističke partije Srbije, Demokratske stranke, Sandžačke demokratske partije, Srpskog pokreta obnove, Pokreta snaga Srbije, G17+,Socijaldemokratske partije, Liberala Srbije, Saveza vojvođanskih mađara kao i Liberalno demokratske partije.

Projekat osnivanja i razvoja Parlamenta omladina političkih stranaka je od velikog značaja za razvoj demokratije u Srbiji kao i borbu za bolje uslove života i perpektive mladih ljudi koji, po oceni Kluba mladih SD, najviše trpe posledice svega što se dešavalo u Srbiji u proteklih 17 godina.

KMSD će svojim konstruktivnim pristupom učuniti sve da ovaj projekat zaživi.

INFORMATIVNA SLUŽBA KMSD

MALO LI NAM JE NAŠE PRLJAVE TEHNOLOGIJE?

U gradu Majdanpeku, u kome postoji problem zaštite životne sredine iz postojeće tekuće proizvodnje, otvara se još jedna nova fabrika ferolegure, koja, prema nezvaničnim informacijama treba da bude preseljena iz mesta Ruše u Sloveniji. S obzirom na to da ova proizvodnja dolazi u red prljavih tehnologija to se opravdano javlja bojazan žitelja grada i okoline da će problem zagadjenja biti još veći.
Ovu bojazan potkrepljuje činjenica da su već počeli pripremni radovi na terenu za izgradnju fabrike iako još nije završena studija o uticaju proizvodnje na životnu sredinu. Navodno saglasnost je dala Vlada Reublike Srbije jer opštinski organi izjavljuju da oni nisu dali saglasnost.

Pored toga cena terena je prema nezvaničnim informacijama bila izuzetno niska, jedan evro za ar. Javljaju se i glasovi pojedinaca da deo tog terena čine oduzeta imanja koja su bila privatna svojina meštana.

Ovim želimo da dobijemo tačne odgovore na pitanja za koje je javnost majdanpeka zainteresovana i veoma zabrinuta.

Izjava Slobodana Paska predsednika OO SD Majdanpek objavljena u 115. broju DNEVNE NOVINE PRAVDA od 20.07.2007. godine.
INFORMATIVNA SLUŽBA SD

Svim članovima i sipmatizerima Socijaldemokratije u ime Predsedništva SD i svoje lično ime čestitam Petrovdan. Na današnji dan pre deset godina  Osnivačkim kongresom Socijaldemokratije obnovljen je rad Srpske socijaldemokratske partije, prve radničke partije u Srbiji koja je formirana 2. avgusta 1903. godine na inicijativu Radovana Dragovića, Dragiše Lapčevića, Dimitrija Tucovića, Nedeljka Divca i drugih socijaldemokrata tog vremena.

U proteklih deset godina Socijaldemokratija je imala burne trenutke, uspone i padove ali smo uvek bili na strani radnika i seljaka, državnih i nacionalnih interesa.

Vreme za Socijaldemokratiju i socijaldemokratsku ideju u Srbiji tek dolazi.

Želim vam ličnu sreću zdravlje i uspeh.



Nenad Vukasović

predsednik SD

Predsednik Socijaldemokratije Nenad Vukasović susreo se danas u Sedištu stranke sa Vukom Obradovićem donedavnim čelnim čovekom SD.

Vukasović i Obradović razmenili su mišljenja o političko-bezbednosnoj i ekonomsko socijalnoj situaciji u zemlji. Zajednički su ocenili da u ovom trenutku prvorazredni značaj imaju bitka za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, borba protiv organizovanog kriminala i suprotstavljanje liberalnoj stihiji i dominaciji protagonista tajkunizacije Srbije. Socijaldemokratija ima nezamenljivu ulogu u tome, zaključili su Vukasović i Obradović.



INFO SLUŽBA SD

Zbog velike količine neželjenih poruka (SPAM-a) privremeno isključeni komentari neregistrovanih korisnika. Hvala na razumevanju.

Administrator

Marko Obradović član Predsedništva SD i Jovan Tišma član Saveta za odnose sa javnošću SD učestvovali su danas na međunarodnoj koneferenciji pod nazivom « Arena za mlade političare evroatlanskog regiona» koja je održana u Domu Narodne skupštine.

U radu skupa učestvovalo je preko 80 mladih lidera iz Srbije, država u regionu kao i iz evropskih zemalja i SAD. Učesnike je pozdravio Oliver Dulić predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Predstavnici SD iskoristili su svoje prisustvo na ovom skupu za uspostavljanje brojnih međunarodnih kontakata koji će biti iskorišćeni u cilju ojačavanja pozicije Socijaldemokratije u međunarodnim političkim krugovima.



INFO SLUŽBA SD

Juče je u Odžacima formiran Inicijativni odbor za formiranje Opštinskog odbora SD u tom mestu. Tim povodom su u Odžacima boravili Nenad Vukasović predsednik SD, Dragoljub Krstić potpredsednik SD kao i Joca Srefanović i Marko Obradović, članovi Predsedništva SD.



Nakon sastanka Inicijativnog odbora predsednik SD Nenad Vukasović gostovao je u kontakt emisiji IN-PULS radija.



Dragoljub Krstić gostovao je sinoć u kontakt emisiji novosadske RTV Jesenjin. 



INFORMATIVNA SLUŽBA SD 

Predsednik SD Nenad Vukasović i potpredsednik SD Dragoljub Krstić boravili su u Rumi gde su gostovali na sednici Opštinskog odbora SD. Na sastanku je bilo reči o aktuelnoj situaciji u zemlji i stranci. Dogovorena je i strategija daljeg razvoja SD u Rumi i Sremu.

Opštinski odbor Socijaldemokratije u Rumi osnovan je pre deset godina i pretstavlja jedan od najbrojnijih i po stranačkoj infrastrukturi najrazvijenijih opšinskih odbora.

Domaćin sastanka bio je Dragiša Jakić generalni sekretar SD i predsednik OO SD Ruma.

Info služba SD

Nenad Vukasović predsednik SD, Dragoljub Krstić potpredsednik SD i Marko Obradović član Predsedništva SD boravili su juče Novom Sadu gde su imali sastanak sa članovima Gradskog odbora Novog Sada koje je predvedio Jovan Bratin Stefanović predsednik GO i član Predsedništva SD.

Gosti iz Beograda posetili su novootvorene prostorije SD koje se nalaze u strogom centru Novog Sada.

U okviru posete rukovodstva SD dogovorena je strategija daljeg razvoja SD u Novom Sadu i Vojvodini kao i zajednički nastup na predstojećim lokalnim izborima Novog Sada sa srodnim političkim partijama sa kojima su pregovori u toku.

INFO SLUŽBA SD