JUBILEJ – 10 GODINA RADA SD (1997. – 2007.)
Prvih deset godina rada i postojanja Socijaldemokratije u Srbiji (1997. – 2007.), prošlo je kao jedna, ali sa toliko burnih događaja kao da su prošle desetine.
Početni rad i razvoj Socijaldemokratije, u prvih pet godina, bio je vrlo buran i dinamičan. U neuobičajeno kratkom roku dobila je oko 30 hiljada članova i razvila mrežu od preko 120 opštinskih i drugih odbora. Tome je veoma doprinelo njeno samostalno istupanje na parlamentarnim izborima 1997. godine, gotovo odmah nakon formiranja, kada su i Stranka i njen predsednički kandidat dobili preko 100 hiljada glasova.
Socijaldemokratija je bila suosnivač Saveza za promene a kasnije i Demokratske opozicije Srbije. Učestvovala je u svim političkim aktivnostima koje su imale za cilj demokratske promene u Srbiji. Bila je među glavnim organizatorima petooktobarskih dešavanja 2000. godine. Na izborima, decembra 2000. g. učestvovala je u okviru pobedničke koalicije DOS-a. Međutim, vrlo brzo je bila prinuđena da napusti i vlast i tu koaliciju, odmah posle obnavljanja onoga protiv čega se deklarativno bilo, kada je počela degradacija, poništavanje izvornih principa DOS-a, koji su se ticali demokratizacije društva, unapređenja proizvodnje, rasta standarda građana i potvrđivanja autentične socijalne pravde i kada su neke članice DOS-a otpočele piransku borbu za svoju, monopolnu, osamostaljenu vlast.
Zbog njene borbe protiv kriminala i korupcije koju je predvodio njen predsednik dr Vuk Obradović, koji je i kao potpredsednik Vlade imao to zaduženje, našla se na udaru ostalih članica DOS-a i gotovo celokupne ''nove'' izvršne vlasti, koji su i doneli ničim zasnovanu odluku o njenom odstranjivanju sa političke scene, iz straha da bi ona, težeći o istini, korenima i nosiocima kriminala i korupcije, dovela u pitanje i neke od njih.
Od maja 2001. godine, kada je njen predsednik odbio ponudu za predaju stranke a ostanak na funkciji potpredsednika Vlade, ambasadorsko mesto (pare, pare, pare ...) sve vreme bila je nemilice proganjana i prljavo sprečavana da ostvaruje svoje ciljeve; postala je prva žrtva krađe poslaničkih i odborničkih mandata; njen predsednik je razrešen dužnosti potpredsednika Vlade, a mnogi njeni ugledni članovi nezakonito su, pravnim i političkim nasiljem, smenjeni sa funkcija koje su obavljali. Pritom, njen predsednik je dobio i ''aferu'', koja je stranci nanela veliku materijalnu i nematerijalnu štetu, iako je ona okončana pravosnažnim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu, kojim je Sud rekao svoje: njen predsednik je čist pred zakonom.
Bila je žigosana; ''moralno politički nepodobna''; bela vrana; stradalnik. Nije mogla da napreduje. Ipak, vreme i događaji su pokazali da je bila u pravu. Oni koji su bili uvažene, povlašćene i počašćene pristalice njenog ''progona'' sada se posipaju pepelom kroz isprazne reči: ''Takvo je bilo vreme'', a osećali bi i grižu savesti, kad bi je imali.
Ni u drugih pet godina njenog rada i postojanja, nije pristala na pretnje i ucene neolibelarnog i desnog koncepta vlasti, da postane njihov privezak i promeni putokaze koje su postavili njeni osnivači i overili svi njeni članovi, funkcioneri i simpatizeri, već je kao požrtvovani borac, a ne prosto jedna volonterska organizacija, delila zlu sudbinu svoga vremena i za to plaćala (siromah - pljačkašima) osvetnički visoku cenu koju su joj silnici razrezivali, čvrsto verujući da je takva stranka potrebna Srbiji i da bi ona sa njom najbrže bila evropska: radnija, pomirljivija, uljudnija, zdravija, vedrija i bodrija.
Bilo je vraški teško, ponekad mučno, čak i bolno. Ali, nije bilo uzalud. Nakon deset godina, bez predrasuda i zlopamćenja, ne zaboravljajući šta je bilo i ne želeći da sudi, raduje se što je uložila rad, znanje i volju u nužan, koristan i održiv poduhvat i zadržala svoju autonomnost. Oni koji su je ''prognali'' iz vlasti nisu ni svesni koliku su joj time uslugu učinili, jer je ostala čista i nekompromitovana, što je njen najveći kapital, kojim je i uspela da se odbrani od svih udara, unapredi svoj dalji rad i razvoj, preispita i izmeni sva svoja značajnija akta i kadrovska rešenja, i da se na miru, polako, socijaldemokratski, priprema za novi, široki povratak na političku scenu Srbije i da, zajedno sa ljudima iz ''sveta rada'' kojima je okrenuta, ostvari svoju dugoročnu ulogu u izgradnji savremene Srbije.
