Protest «crvenih beretki» novembra 2001. godine još uvek je predmet svakovrsnih političkih i medijskih špekulacija.

Zaštitnici lika i dela pokojnog premijera Zorana Đinđića ne prestaju sa napadima na Vojislava Koštunicu, ondašnjeg predsednika SR Jugoslavije zbog, kako kažu, podrške koju je dao pobunjenim «beretkama». Niko se pritom ne pita šta bi se desilo da Koštunica nije imao smirujuću ulogu u tim događajima. I kakav bi rasplet događaja bio da je Koštunica, kojim slučajem, neredio Vojsci da interveniše, što su od njega tražili ili očekivali, sasvim svejedno.

Kritičari koštuničine državničke, smirujuće i u konkretnim uslovima jedino odgovorne izjave, zahvaljujući kojoj je protest mirno završen, očigledno i danas žale što nije došlo do oružanog obračuna sa JSO. U centru Beograda ili, kasnije, na izlazima iz njihovog sedišta u Kuli. Javnost sada saznaje za planirane oružane udare po JSO, za miniranje mosta cisternama benzina pa čak i za planirano angažovanje avijacije.

Efekti Koštuničine izjave su poznati: ipak se sve mirno završilo. Nije teško predpostaviti kakvi bi bili efekti akcija njegovih kritičara. Više je nego sigurno da bi došlo do eskalacije državnih sukoba i krvoprolića, možda i do građanskog rata. Da li se to priželjkivalo?! U svakom slučaju, bio bi to pravi ambijent za uspostavu neprikosnovene vlasti takozvanih demokratskih snaga.

Na samom kraju još jedno pitanje: ko je odgovoran za JSO i ko je sa njima bio u bliskim odnosima? Koštunica ili oni koji se na njega, i u bukvalnom smislu, ostrvljuju povodom problema koji su sami, po svemu sudeći, svesno izazvali?!



INFORMATIVNA SLUŽBA SD